Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće para za gradnju Južnog toka
Iako gradnja magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju zvanično treba da počne sredinom decembra, zajedničko preduzeće koje će se baviti njegovom izgradnjom, „Južni tok Srbija” sa sedištem u Švajcarskoj, već je do sada uložilo više od 30 miliona evra u eksproprijaciju zemljišta (kuda cevi treba da budu položene), geodetske radove..., kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
Upitan, kako komentariše činjenicu da gradnja samo što nije počela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a da se detalji finansiranja još ne znaju, prvi čovek „Srbijagasa” objašnjava, da nema mesta sumnji da će posao biti završen i da para nema. Naprotiv.
– Radovi na Južnom toku biće plaćani kroz projektno finansiranje. S bankama, koje su spremne da uđu u ovaj veliki posao, već se dugo pregovora i očekujemo da ćemo dobiti kredite pod najpovoljnijim uslovima, kako bi ceo projekat bio u što kraćem roku isplativ, kaže Bajatović.
Domaće banke, dodaje, neće učestvovati u kreditiranju, već mahom strane. Ostaje da se vidi koliki će deo od 1,7 milijardi evra, kolika je vrednost projekta preko Srbije, biti u gotovini, a koliko iz kredita, objašnjava on.
Razmišlja se o tome da 30 odsto para bude u kešu, a ostalo da se pokrije kreditima i to tako što bi oko 57 odsto gotovine uložio ruski partner, a 33 procenta „Srbijagas”.
Nastoji se da se „Srbijagas”, koji u zajedničkom preduzeću „Južni tok Srbija” ima 49 odsto vlasništva, što manje finansijski optereti, a da istovremeno ostane ravnopravan partner „Gaspromu”, koji je većinski vlasnik, objašnjava Bajatović.
On tvrdi da u celom poslu nema velike pomoći države. Južnog toka u budžetu za 2013. godinu – nema, ali vlada treba da opredeli oko 75 miliona evra za gradnju ovog gasovoda, naglašavajući da će novca za gradnju biti, te da nije „Srbijagas” sam u ovom poslu, već da to zajednički radi s ruskim partnerom.
On kaže da je jako važno što će u gradnji biti angažovana domaća privreda i više od 2.000 radnika iz Srbije, pa poziva domaće građevinare, da kada posao krene, s cenama budu što konkurentniji kako bi i sami dobro zaradili.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strane investicije, kaže da je projektno finansiranje najzdraviji način finansiranja i da je dobro ako se tako ceo posao završi.
– Ne treba da čudi što u Srbiji uoči početka gradnje gasovoda vrednog 1,7 milijardi evra još ne znamo odakle će se obezbediti pare. Koji je to projekat za poslednjih 12 godina rađen u Srbiji, a da se znalo kako će se finansirati, pita on.
Dobro je, dodaje, što se u ceo posao ne meša država, jer u tom slučaju nikada ne bismo saznali koliko Južni tok stvarno košta, kaže i napominje da projektno finansiranje podrazumeva da se napravi projekat, studija izvodljivosti, elaborat koliko šta košta i s takvim dokumentima zatraži kredit.
Banka je ta koja treba da utvrdi da li joj je ponuda isplativa i za koje vreme može da očekuje povraćaj para, kaže Bušatlija. Dodaje da je loše, ako je i ova kompanija koja će graditi Južni tok, odmah ukalkulisala i očekivani profit, jer to dodatno povećava kredit.
Upitan kako je moguće da država ne učestvuje u većoj meri u finansiranju Južnog toka, s obzirom na to da je reč o projektu od nacionalnog značaja i da je nastao potpisivanjem Međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, Bušatlija kaže, da treba videti šta piše u sporazumu.
– Osim toga, zašto bi država pomagala firmi koja je registrovana u Švajcarskoj, koja će zaradu od tranzita prebaciti na sebe. Drugo bi bilo da „Srbijagas”, kao javno preduzeće, sam vodi taj posao. Tada bi država morala da stane 100 odsto iza njega, kaže on.
Na komentar da je Bugarska ovaj probleme rešila time što se odrekla zarade od tranzita prepuštajući gradnju Rusima, Bušatlija kaže, da koliko on zna to i nije bila dobra volja Bugarske, već svojevrstan pritisak ruske strane da se na taj način ruski gas dopremi do Evrope po početnoj ceni, bez zaračunate takse, odnosno pod najpovoljnijim uslovima.
Jasna Petrović
objavljeno: 03.11.2012.
