Izvor: B92, 17.Avg.2014, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biće kukuruza i za izvoz

Rod pšenice nešto je manji nego lane, ali se zato očekuju rekordne količine kukuruza, suncokreta i šećerne repe.

Žetva pšenice je završena, a prosečni rod po hektaru bio je 4,2 tone. Sa njiva je pokupljeno 2,3 m iliona tona ove žitarice, što je dovoljno za naše potrebe, ali i za izvoz.

Stručnjaci kažu da poljoprivrednike niko ne može da obraduje cenama ove godine, jer na međunarodnom tržištu one stalno padaju.

Direktor Udruženja „Žita >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije“ Vukosav Saković, naglašava da silazni trend nije završen, i sigurno je da cena kukuruza i suncokreta, ratarima neće odgovarati, kao i kod pšenice. Kako priča, u pljoprivrednoj proizvodnji postoje ciklusi, obično su tri godine izvanredne, a dve manje dobro. Tri dobre smo prošli, ostalo je dve da izdržimo.

"Rod pšenice manji je nego prošle godine, ali to je normalno, jer je prethodna bila rekordna godina. Nama je potrebno oko 1,5 miliona tona, a ostatak će biti ponuđen međunarodnom tržištu. Viškova, međutim, imaju Mađarska, Rumunija i Bugarska. Srbija je mali izvoznik ove žitarice i tek se probijamo na svetsko tržište, pa su naši najveći kupci zemlje u okruženju. Godišnje zajedno prodamo oko 400.000 tona pšenice i brašna. Sve iznad toga možemo da ponudimo, ali je konkurencija oštra i nije lako prodati", priča Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“..

Za razliku od pšenice, ove godine očekuju i prinosi kukuruza kakvi se nisu upamtili poslednje dve decenije. Roda će biti izvan naših potreba, pa ćemo moći veliki deo prinosa da plasiramo međunarodnom tržištu.

"Kukuruz izgleda bolje nego ikad u poslednjih 20 godina, a rod ne može da ugrozi ni ukoliko se nastave vremenski uslovi slični dosadašnjim. Prinosi kukuruza mogu da budu i veći od sedam miliona tona, od čega se očekuje da će više od tri milione tona biti za izvoz. Do sada nikad nismo uspeli tu količinu da prodamo. Najviše do sad što smo izvezli bilo je 2,5 miliona tona", objašnjava Saković.

Kako kaže Saković, kukuruz ima svoje mesto na svetskoj pijaci. Srpsko zrno stiže i do Južne Koreje, Vijetnama, Španije, Grčke, Nemačke i Holandije.

"Ovde je oštra konkurencije sa Ukrajinom i Rusijom. Tržište je, međutim, malo narušenom pojavom aflatoksina. Pošteno je uzdrmano domaće, ali nam je delom zatvoreno i međunarodno tržište. Intenzivno se radi da budemo skinuti sa svih lista posebnih provera zbog aflatoksina", ističe Saković.

Kada je reč o pojavi aflatoksina u kukuruzu, za sada, kako objašnjava Saković, ne postoji bojazan, ali treba kontrolama pre berbe sve proveriti.

"Posebno se preporučuje da kukuruz, pre ulaska u silose, bude sušen, jer to zaustavlja razvoj, ako postoje ikakvi toksini. Ove godine ćemo imati problem i sa skladištenjem kukuruza, jer izvoz pšenice ide nešto sporije nego što smo očekivali. Pre kukuruza, do silosa stižu suncokret i soja."

Dobra godina smeši se i soji, koja ima i dobru cenu na međunarodnom tržištu.

Nastavak na B92...