Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bežati iz banaka koje dižu kamatu

BEOGRAD - U ovom trenutku niko ne može da proceni ukupne razmere i posledice svetske finansijske krize, pa ni posledice koje će osetiti Srbija. Ono što je sasvim izvesno je da će poskupeti svi krediti. Porašće kamatne stope i na krosborder kredite, koje domaće kompanije uzimaju direktno u inostranstvu i na hipotekarne kredite stanovništvu, kao i na potrošačke pozajmice - kaže Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke. „Bankari u Srbiji su se protivili zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << veoma stroge regulative Narodne banke Srbije, a u Americi je tržište bilo liberalizovano, pa su banke, da bi ispunile ogromne prohteve akcionara za vrtoglavim rastom akcija, odobravale pozajmice, suprotno zdravoj logici i bez adekvatne procene rizika“, ističe Marković.

Možete li da uporedite tamošnje hipotekarne kredite sa pozajmicama koje banke odobravaju u Srbiji?

- Kod nas je vrednost hipoteke 10 do 20 odsto veća od iznosa kredita. U Americi je bilo slično, ali u Srbiji i svuda u zdravom bankarskom svetu krediti se odobravaju ne zbog hipoteke, već zbog kreditnog potencijala tražioca kredita. U SAD su se krediti odobravali ljudima koji nisu ispunjavali uslove da dobiju kredit, pa je i rizik naplate bio veći. Sve je išlo povoljno dok su cene nekretnina rasle, jer su banke prodavale nekretnine kada klijenti ne bi mogli da vraćaju rate, ali je slom nastao kada su nekretnine pojeftinile. Tu nije kraj problema, pošto su mnogi investicioni fondovi kupovali hartije od vrednosti obezbeđene hipotekarnim kreditima.

Krive su i rejting agencije koje su takve hartije označile kao prvoklasne?

- Tako je. U Americi i dan-danas u jeku hipotekarne krize postoje regionalne manje banke koje imaju zdrav portfolio hipotekarnih kredita usled pravilne i adekvatne procene rizika. Na primer, imam podatak da je jedna banka na 2.200 hipotekarnih kredita morala samo jednu kuću da preuzme i proda je kako bi namirila pozajmicu. Ali u Americi je mnogo stambenih pozajmica odobreno bez ikakvih dokumenata. Poznate su pod imenom „nou doks“. Čovek je mogao da dođe u banku sa vozačkom dozvolom, kaže hoću da kupim ovu kuću i da dobije kredit od 100.000 ili 200.000 dolara. Naša banka Findomestik u Srbiji odobrava kredit za veš mašinu za 15 minuta, ali za to vreme mi obavimo više provera nego što su neke banke u Americi radile za davanje hipotekarnog kredita. Rejting agencije su takvim hipotekama davale prvoklasni rejting, pa su investitori iz Evrope računali da su to stabilne hartije.

Kako je moguće da američke institucije koje su učestvovale na tržištu i kao emitenti i kao investitori nisu znale koliko su te hartije rizične?

- Mislim da su izvršni direktori velikih svetskih banaka vrlo dobro znali šta se dešava, ali da je ljudska pohlepa u američkom kapitalizmu dovela do toga da se to prikrivalo. Međutim, što se tiče Srbije, banke koje ovde posluju su domaće banke sa stranim vlasnicima. Srpski bankarski sektor je vrlo likvidan, pošto je monetarna politika NBS veoma restriktivna.

Na šta su se banke stalno žalile.

- Jesu, i bankarski sistem je sada prekapitalizovan, a rezerve za rizične plasmane su veoma visoke i to je dobar amortizer za ovu krizu. Ovo sve važi za globalno tržište Srbije, ali to ne znači da su sve banke u Srbiji poslovale adekvatno. Biznis model moje banke je dugoročan i ne omogućava da naš portfolio naraste preko noći. Neke druge banke jesu koristile drugačije biznis modele i preko noći, za godinu dana postale vodeće na tržištu. Ne posluju sve banke u Srbiji po zdravom bankarskom modelu, jer ima i onih koje loše upravljaju rizikom. Odobravaju kredite sa nižim kamatnim stopama i to dobro izgleda na papiru, ali ne i u stvarnosti kada dođe trenutak naplate. U tom delu može da se napravi paralela sa Amerikom, gde je krenulo dobro, portfoliji su rasli, plasmani takođe, vrednost nekretnina je skakala, a kada se prekinuo taj krug, sve je puklo kao balon.

Može li kod nas da „pukne balon“ kod pojedinih banaka?

- Globalno, naš bankarski sektor ne može da doživi to što se dešava u Americi. Određene banke apsolutno mogu da dožive lošu sudbinu zbog onog što su radile u poslednjih par godina.

Vi tačno znate na koje banke ciljate. Recite koliki procenat bankarskog tržišta može da doživi slom?

- Mislim da se nekoliko banaka može naći u teškoj situaciji.

Šta građani da rade u ovom trenutku?

- Dužnici čije banke počnu da retroaktivno podižu kamatne stope treba da tu pozajmicu otplate što pre uzimanjem kredita u drugoj banci pod povoljnijim uslovima, odnosno da ga refinansiraju. Banke koje sada počinju da na potrošačke kredite dižu stope samo koriste situaciju i to ne čine iz prave potrebe. S druge strane, građani koji imaju depozite u bankama nemaju razloga za paniku, pošto su banke koje ovde posluju domaće i bile bi samo indirektno pogođene eventualnim stečajem neke od matičnih banaka, a ne i direktno. Ali, građani i te kako treba da vode računa o tome šta se dešava na svetskom tržištu i adekvatno reaguju. Klijenti banaka koje imaju snažne akcionare imaju manje razloga za brigu. Akcionari Findomestika su dve veoma velike bankarske grupacije, BNP Pariba i Inteza.

Očekujete li da će se banke u Srbiji sada teže zaduživati u inostranstvu, kod svojih matičnih kuća, zbog finansijske krize?

- Apsolutno. Prva posledica ove krize je da banke više ne veruju jedne drugima, pa će zaduživanje biti izuzetno otežano. Takođe, pristup kapitalu bankama u Srbiji je otežan i skuplji.

I pored pokusaja g. iz Findomestik banke da bude hrabro optimistican - zamagljuje mi buducnost i ostavlja gorak ukus. Refinansiranje kredita - zapravo znaci vece zaduzivanje. Ako refinasiram postojece kreditne obaveze u banaci A novim zaduzivanjem u banci B, pri opste pogorsanoj kreditnoj ponudi, ocigledno je da cu samo svoje kreditne terete povecati. A onda i banka B moze, u datom trenutku biiti "nekorektna" pa cu morati da trazim refinansiranja kredita kod nje zaduzivanjem kod banke C. Nema nikakve garancije da je, u ovakvoj situaciji moguce popraviti svoj polozaj, bez defakto povecanog zaduzivanja; pri tome, naravno, treba imati u vidu i cinjenicu da su se mnogi kreditom vec maksimalno zaduzili. Najzad, ne moze se racunati, bar ne u dogledno vreme na porast zarade, (a sacuvaj Boze da se ostane i bez nje). .

Nastavak na Glas javnosti...

B92: Dinkić: Domaće banke likvidne