Izvor: Blic, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez većinske privatizacije javnih preduzeća
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je sinoć da nijedno javno preduzeće neće proći kroz većinsku privatizaciju za vreme mandata sadašnje vlade, i da je između DS i DSS o tome postignut "ogroman stepen saglasja".
"Na putu smo postizanja kompromisa i dogovora", rekao je Đelić gostujući u emisiji RTS "Intervju". Đelić je u toj grupi javnih preduzeća nabrojao Naftnu industriju Srbije, Elektroprivredu Srbije, Telekom.... Govoreći o privatizaciji NIS-a, on je izneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stav da je u trenutku kada su kapaciteti prerade nafte veoma cenjeni kao resurs u Evropi, Srbiji u interesu da tu većinsku privatizaciju ne realizuje odmah već u nekoliko koraka. Na taj način bi se kroz podizanje domaće ekonomije narednih godina povećala i vrednost rafinerija koje NIS poseduje u Pančevu i Novom Sadu i tako izbegla mogućnost da se kroz skoriju privatizaciju privuče investitor koji će pasti u iskušenje da ih zatvori, rekao je Đelić. Komentarišući spekulacije u javnosti da su ruski investitori zainteresovani da "pazare" neka preduzeća (kao primer je naveden RTB Bor) u Srbiji u zamenu za veto u Savetu bezbednosti UN na eventualnu odluku o nezavisnosti Kosova, Đelić je kazao da "nema nikakvog pritiska sa strane Rusije da se ustupi deo ekonomije" na taj način.
"To je i sam predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin rekao premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku Borisu Tadiću", rekao je Đelić. Đelić je, govoreći o RTB Boru kazao da je od ministra ekonomije Mlađana Dinkića saznao da će se sledeća sednica nadzornog odbora za privatizaciju RTB-a održati u naredni utorak i da će se u vezi s tim preduzimati dalji koraci.
Prema Đelićevim rečima, ruski investitori su samo zatražili da njihov ulazak ne prate problemi koji su pratili druge strane ulagače. On je naveo da su ruski investitori zainteresovani i za "Prvu petoletku", "Termoelektro" i druga srpska preduzeća, a imajući u vidu da je najveći trgovinski deficit ostvaren upravo sa Rusijom, strateško partnerstvo srpskih preduzeća i ruskih ulagača moglo bi dovesti do toga da se deficit smanji upravo povećanjem izvoza ovih srpskih firmi na rusko tržište.
Đelić je napomenuo da je trenutno trgovinski defecit jedan od najvećih problema srpske ekonomije jer je za pet meseci ove godine povećan za 40 odsto u odnosu na isti period lane.
