Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez revizije nema finansijske discipline
Od 5.371 firme, koje su dostavile Agenciji za privredne registre revizorske izveštaje poslovnih knjiga, čak 61 odsto je neispravno
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je donela poseban Zakon o međunarodnim računovodstvenim standardima i obavezala na hiljade firmi da rade revizorske izveštaje završnih računa, ali te propise – malo ko poštuje. U saopštenju Agencije za privredne registre obelodanjeno je da je zaključno sa 31. oktobrom 2010. primljena i obrađena dokumentacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 5.371 obveznika ili 81 odsto od ukupnog broja tih obveznika, ali se u odeljku Agencije za Finansijske izveštaje i bonitet mogu naći svega 2.103 konsolidovana finansijska izveštaja za 2009. Kod bezmalo dve trećine (61 odsto) obveznika utvrđeni su nedostaci koji onemogućavaju njenu dalju obradu. Agencija je zato pozvala neuredne firme da otklone nedostatke i dostave ispravnu dokumentaciju.
Ništa novo za nas i naš odnos prema preuzetim obavezama. Petina obveznika nije ni radila reviziju svojih završnih računa, a od te četiri petine čak 61 procenat obavio je taj posao kao „levom nogom”.
Za dr Ljubišu Stanojevića, profesora Fakulteta za inženjerski menadžment, sve to nije ništa novo, niti čudno. Srbija je time još jednom pokazala da joj nije stalo do finansijske discipline i pravila po kojima se ponaša razvijen svet usled čega će svaki iole ozbiljan investitor s punim pravom sumnjati u naše finansijske izveštaje i uvek tražiti njihovu eksternu reviziju.
– Razlozi za ovakvo stanje leže, pre svega, u činjenici da rukovodioci u preduzećima ne prepoznaju svoju ekonomsku i društvenu obavezu i značaj revizije, ne samo za vlastitu firmu, već i za celo društvo. Krivica za to nije samo u njihovom „baš me briga” stavu prema reviziji, već i na revizorskim kućama, koje ne mogu svojim kapacitetima kvalitetno da pokriju reviziju svih obveznika – ističe dr Stanojević.
Osnovna funkcija revizije je, kaže, zaštita interesa preduzeća i države smanjenjem informacionog rizika da će završni računi prikazivati neistinito finansijsko stanje i rezultate poslovanja firmi. Opšte je poznata činjenica da većina naših preduzeća u manjoj ili većoj meri „frizira” svoje finansijske izveštaje. Ova pojava je uobičajena u našem privrednom miljeu, ali je krajnje neobično da revizori već nekoliko godina napišu svega dva odsto negativnih izveštaja.
– Prosto je nemoguće da kod nas ima svega dva procenta onih za koje su revizori rekli „ne valja” – kaže dr Stanojević.
Ovakvi odnosi najvećim delom proizlaze iz činjenice da je revizorsku firmu „strah” da izda negativno mišljenje zbog gubitka klijenta. Taj latentni sukob interesa između klijenta (koji plaća revizorske usluge) i revizorske firme čini se da je eskalirao poslednjih godina. Posebno je frapantna činjenica, upozorava naš sagovornik, da pojedine revizorske firme pokrivaju više stotina korisnika. Javna je tajna da kod tih korisnika revizori uopšte ne dolaze, već daju mišljenje na bazi poslate dokumentacije.
Istraživanja koja su rađena na Fakultetu ukazuju na sve češću pojavu pranja novca kod privrednih subjekata u vrlo visokim iznosima, ali za njihovo otkrivanje revizori nisu osposobljeni. Posebno je problematična revizija javnog sektora gde su neke revizorske firme izdale izveštaj na svega nekoliko stranica, dok su druge metodološki potpuno pogrešno uradile njihovu reviziju i reviziju pojedinih opština, tvrdi dr Stanojević.
Sve to je stvorilo uverenje kod privrednika da revizija i nije potrebna, da je to samo balast koji treba otaljati što pre. U dosta velikom broju preduzeća rukovodstvo i ne analizira izveštaj revizora. Rezultat je da gotovo dve trećine obveznika ima nedostatke u dostavljenoj dokumentaciji.
– Neophodna je izmena Zakona o računovodstvu i reviziji. Da se zakonskom regulativom podigne nivo kvaliteta revizije i napravi pomak u proceduralnom obavljanju revizije i najzad osloboditi revizore straha od gubitka klijenta zbog datog negativnog mišljenja. Posebno značajan deo u Zakonu o računovodstvu i reviziji trebalo bi da bude posvećen kaznenim merama, jer u mnogim slučajevima radije plaćaju kaznu nego da rade reviziju poslovnih knjiga. Srbija, kao zemlja u tranziciji, sa veoma visokom korupcijom, mora da posveti posebnu pažnju kontroli finansijskih tokova zato što se ogromna sredstva prelivaju u sive tokove na štetu države i samih građana. Stoga bi dizanje nivoa revizije bilo od velikog značaja za celo društvo – kaže Stanojević.
Slobodan Kostić
objavljeno: 04.11.2010.
