Izvor: B92, 01.Jun.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez rebalansa budžeta pre jeseni
Beograd -- Rebalansa budžeta će biti, ali kada tačno - još se ne zna. U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića kažu da trenutno nije zakazan termin kada će to biti urađeno.
Dodaju i da će se "realno, ići na rebalans".i da bi to "najverovatnije trebalo da se završi do jeseni".
U kabinetu podsećaju da do tada, pored ostalog, moraju da se "svedu računi" i da se iskažu efekti novih mera ekonomske politike zbog novog aranžmana sa MMF-om. Zbog same rekonstrukcije vlade, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kažu, to nije neophodno.
Premijer Cvetković je pre dve nedelje izjavio da je, zbog inflacije, neophodno usvojiti rebalans budžeta. „To je stvar dogovora. Ja sam mislio možda u junu ili u julu. Ali možemo i to promeniti. Nije nama rebalans toliko neophodan u ovom trenutku, ali je dobro da ga imamo da bi cela situacija bila čista”, rekao je Cvetković.
Rebalans (nije) nužan
Neki predstavnici vladajućeg DS pre tri meseca su, u vreme kada je odlučeno da se rekonstrukcija sprovede, govorili da bi „rebalans budžeta bio nužan preduslov rekonstrukcije vlade”, jer je „budžet za 2011. utvrđen prema postojećoj konfiguraciji u izvršnoj vlasti, a sredstva bi trebalo raspodeliti na novoformirana ministarstva”. Ipak, bivša ministarka finansija Diana Dragutinović je krajem prošle godine, govoreći o mogućoj rekonstrukciji vlade, rekla da to „nije razlog za rebalans budžeta, jer je fiskalna politika nepromenjena”.
Predstavnici vladajuće koalicije kažu da je bilo logično napraviti rebalans posle rekonstrukcije vlade, ali imaju razumevanja što to još nije učinjeno, jer je i za rebalans baš kao i za donošenje budžeta, potrebno usaglasiti stavove sa MMF-om. Opozicionari, međutim, nemaju razumevanja za vladu koja „nema ozbiljnu politiku” i koja je „morala posle rekonstrukcije da odmah pripremi rebalans.”
Aleksandra Jerkov (LSV), zamenik šefa poslaničke grupe ZES-a i član Odbora za finansije, kaže da je već „postala praksa da se rebalansi u svetu, pa i u Srbiji, rade sredinom godine”. Prema njenim rečima, to nije dobro, jer se „veoma često dešava da kasne i budžet i rebalans”.
Ona, ipak, dodaje da „naš budžet, pa samim tim i rebalans, ne zavisi isključivo od naše vlade, odnosno ona mora i da se usaglasi sa MMF-om, tako da je kašnjenje razumljivo”. Ne opravdavam, ali razumem razloge zbog kojih se kasni, zaključuje Aleksandra Jerkov.
Balint Pastor (SVM), član Odbora za finansije, kaže da bi bilo logično uraditi „rebalans budžeta kada se smanjuje broj ministarstava”, ali nije siguran da je nekim zakonom to regulisano. SVM će, kaže Pastor, tražiti da se, „preraspodelom sredstava, više novca usmeri poljoprivredi, tim pre što svi državni zvaničnici tvrde kako je poljoprivreda naš adut, što se iz budžeta ne vidi, naprotiv, poljoprivrednicima se uzima i ono što su do sada imali”.
Zoran Krasić (SRS), predsednik Odbora za finansije, uz opasku da govori kao poslanik SRS-a, kaže da bi se „vlada da ima neku stabilnu politiku već opredelila prema rebalansu, ali oni nemaju nikakvu politiku, odnosno ona se vodi od telefonske sednice do telefonske sednice”. Krasić dodaje da bi, „formalnopravno gledano, morala biti izvršena neka intervencija na budžetu, makar da se usaglasi sa novim brojem ministarstava, ali oni očigledno ne razmišljaju o tome”.
Bojan Đurić (LDP), član Odbora za finansije, kaže da je posle rekonstrukcije vlade rebalans budžeta iz formalnih i suštinskih razloga bio neminovan, ali „toga još nema, niti se zna kada će biti”.
