Izvor: Politika, 18.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez produženja roka za uštede
Većina ministarstava dostavila svoje predloge budžeta za iduću godinu, a ostali se očekuju najkasnije početkom iduće nedelje, kažu u kabinetu ministra finansija. – Svetska banka: Štednja u svim sektorima, povećanje samo siromašnima
Rok za dostavljanje nacrta budžeta ili željenih finansijskih planova ministarstva za 2010, sa projekcijama za naredne dve godine, istekao je juče i neće biti produžavan, a Ministarstvo finansija će već u ponedeljak, kako je i planirano, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << početi obradu dostavljenih podataka, rečeno je „Politici” u kabinetu ministra finansija.
– Svoje priloge za izradu memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za sledeću i naredne dve godine, na osnovu koga će se krojiti i republički budžet za 2010, juče do kraja zvaničnog radnog vremena, koje je inače produženo, kao i uvek kad se kroje budžetske računice, dostavila je većina ministarstava i ostalih budžetskih korisnika. Prema dosadašnjem iskustvu, očekujemo da će oni koji to nisu učinili raditi i tokom vikenda kako bi tražene materijale prosledili već početkom iduće nedelje – kažu u Ministarstvu finansija.
Dodatno razjašnjavaju da nije reč „o planovima ušteda”, a najmanje samo o uštedama kroz smanjenje broja zaposlenih, već praktično o nacrtima budžeta, koji će biti usaglašavani, a potom poslužiti kao osnova za memorandum i republički budžet, ali koji moraju uvažiti najavljene uštede, odnosno smanjenje javne potrošnje.
Odbijanje nekih ministara da smanje broj svojih činovnika, čak i javno i po cenu smene, kako je juče izjavio Milutin Mrkonjić, za sada je ostalo bez komentara nadležnih ministarstava za racionalizaciju.
A glavne smernice – preporuke, kako u pojedinačnim sektorima ubuduće sa manje uraditi više, sadržane su u istoimenoj studiji Svetske banke o kojoj je „Politika” detaljno pisala, a koja je juče i zvanično predstavljena u Beogradu, kao i u dosadašnjem dogovorima sa MMF-om.
Studija Svetske banke, o čijim nalazima i preporukama je juče govorio Vilijam Dilindžer, vodeći stručnjak za menadžment u javnom sektoru i vođa tima stručnjaka Svetske banke koji su radili na ovom izveštaju, ukazuje da prostora za smanjivanje rashoda i povećanje produktivnosti ima u svim sektorima – penzionom, zdravstvenom, obrazovnom i infrastrukturnom (putevi i železnica) i smanjivanjem subvencija... I to pre svega u oblasti penzija, koje jedu trećinu budžeta – daljim zamrzavanjem i u narednoj godini, a potom i usklađivanjem sa inflacijom, uz pooštravanje nekih zakonskih uslova za penzionisanje. Sugerisana je i promena sistema finansiranja zdravstvenih ustanova, smanjenje potrošnje za obrazovanje (recimo povećanjem broja učenika po odeljenju, ali tako da konsolidacija smanji troškove a ne ugrozi kvalitet). Sugerisano je i smanjenje subvencije po površini za poljoprivredna gazdinstva".
Jedino prihvatljivo povećanje izdataka, po Svetskoj banci, jeste uvećanje izdvajanja za socijalnu pomoć siromašnima, kao što su programi materijalnog obezbeđenja porodice i dečjih dodataka.
Generalno, neposredne godišnje uštede koje bi ovi predlozi doneli, kako je zabeleženo u studiji, mogle bi da budu ekvivalentne iznosu od oko osam odsto konsolidovanih rashoda republičke vlade (u 2008. godini), odnosno 6,7 odsto, uz predloženo povećanje pomenutih socijalnih davanja, po računicama iz bančine analize.
Mada su pojedini učesnici jučerašnje prezentacije, poput profesora Miroljuba Labusa i Vesne Arsić, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, izračunali da bi to značilo oko sto milijardi dinara, stručnjaci Svetske banke su izbegli da govore o uštedama u apsolutnim brojkama, ukazujući još jednom na to da se sugerisani paket ne odnosi na jednu godinu, da će u 2010. godini glavne uštede i dalje dolaziti od kratkoročnih mera poput zamrzavanja penzija i plata i smanjenja diskrecione potrošnje i investicionih radova. Ali uz ključnu preporuku da vlada ipak započne reforme, a da će njihov fiskalni uticaj doći do punog izražaja na srednji rok, pre svega kroz viši kvalitet javnih usluga.
Vesna Jeličić
-------------------------------------------
Još 200 miliona dolara za budžet
Samo od Srbije ili bolje reći od parlamenta zavisi da li će se u republički budžet do kraja godine sliti 200 miliona dolara iz dva javnim finansijama namenjena programska zajma.
Ova konstatacija proizilazi iz onoga što su, u zvaničnim izjavama i nezvaničnim objašnjenjima predstavnici Svetske banke najavili na jučerašnjoj prezentaciji svoje studije u Beogradu.
Osim sto miliona dolara već ispregovaranih iz jedne kreditne linije, prošle nedelje, prema jučerašnjoj potvrdi Marine Ves, vodećeg ekonomiste u Svetskoj banci, završeni su i pregovori za još sto miliona dolara iz druge kreditne linije. Po uobičajenoj proceduri, pre nego što novac krene iz Vašingtona, to bi trebalo da aminuje bord izvršnih direktora Banke i da to zaduživanje potom ratifikuje srpski parlament.
--------------------------------------------
Bajec: Štednja plus reforme
Ukoliko bi bruto domaći proizvod iduće godine, po sadašnjim domaćim i stranim projekcijama, porastao za 1,5 odsto i ukoliko bi MMF odobrio deficit od 3,5 procenata, manjak u budžetu iznosio bi 70–75 milijardi dinara. Ako bi pak MMF prihvatio četiri odsto deficita, to bi se svelo na 60 milijardi dinara.
Iznoseći ovu računicu i upitan gde se sada, prilikom kreiranja budžeta može uštedeti, kako bi deficit bio manji od ovogodišnjih 4,5 odsto, profesor dr Jurij Bajec, premijerov savetnik, osim u smanjivanju broja zaposlenih, koje, istina, pune efekte (zbog troškova za otpremnine) neće dati u narednoj godini, prostor za uštede vidi i u daljem smanjivanju izdataka za kupovinu robe i usluga, smanjivanju nekih subvencija („ne bih smanjivao poljoprivredi, kao bitnom izvozno orijentisanom sektoru”), sužavanjem prioriteta u kapitalnim investicijama, ali bez odustajanja od radova na autoputnom Koridoru 10, već smanjivanjem rashoda za druge projekte (obavljanje samo jeftinijih poslova, kao što je priprema dokumentacije).
– Kombinacijom kratkoročnih i dugoročnih reformskih mera koje predlaže Svetska banka otvara se prostor da se u narednih nekoliko godina učešće javne potrošnje u BDP-u smanji sa neodrživa 44 odsto na ispod 40 procenata, kako se deficit ne bi finansirao zaduživanjem i kako javni dug ne bi postao ozbiljan problem – objašnjava Bajec.
[objavljeno: 19/09/2009]
