Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 10.Mar.2010, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez privrednog rasta nema izlaska iz krize
KOPAONIK - Ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizmom očekujemo taj trenutak, rekao je premijer Srbije Mirko Cvetković na jučerašnjem otvaranju trodnevnog Biznis foruma na Kopaoniku.
Prema njegovim rečima, izlaska iz krize nema bez većeg privrednog rasta, a ključni izazovi biće zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara.
Premijer je istakao da će ciljevi politike vlade u 2010. godini biti rast privredne aktivnosti, stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, usklađivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala.
Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuju rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto i visok rast izvoza, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda, dok su negativni signali budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta.
Premijer Srbije istakao je da vlada nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali da ima problema u razrešavanju konfliktnih interesa koji se pojavljuju unutar tog modela i zatražio pomoć privrednika i ekonomskih stručnjaka u razrešavanju tih konflikata.
Kao primer tog konfliktnog stanja Cvetković je naveo neophodnost da se istovremeno olakša socijalni položaj ljudi i povećaju plate, a u isto vreme da budžet bude restriktivan i kapitalno usmeren.
- Razgovarao sam sa guvernerom Jelašićem i on mi je rekao da će biti oslobođeno 1,3 milijardi evra sredstava iz obavezne rezerve banaka - kazao je premijer i dodao da je sa privrednicima razgovarao o tome, ali su oni bili nezadovoljni tim merama.
Cvetković je ovom prilikom najavio i ulaganja države i javnih preduzeća od preko 160 milijardi dinara u ovoj godini, kao i fiskalni stimulans od četiri milijarde dinara, za podršku stanogradnji i kupovini novih stanova.
"Grčki scenario"
Ako Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do "grčkog scenarija", rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS. On je istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac.
Prema njegovim rečima, najveći izazov u 2010. godini biće tekuća potrošnja, odnosno u kojoj meri će kretanje plata i penzija odrediti politika, a u kojoj meri ekonomske kategorije.
- Nadam se da će Srbija istrajati u izbegavanju "zamki prošlosti", ističući da tražnja mora doći od investicija, a ne rasta domaće potrošnje, što je lakše rešenje -rekao je Jelašić.
Jelašić je ukazao da u 2010. godini neće biti značajnog povećanja kredita banaka, dok će konsolidovani deficit budžeta obuhvatiti četiri odsto BDP, a platno-bilansni deficit između osam i devet odsto BDP.
Tanjug
Velika očekivanja
KOPAONIK - Predstavnici banaka, institucija i privrede kažu da mnogo očekuju od "Kopaonik biznis foruma 2010" - raspravu o strukturnim promenama, novom održivom modelu rasta i merama države za pomoć u plasiranju novca. Oni su dodali da je Forum i pravo mesto za međusobnu razmenu mišljenja najkompetentnijih ljudi u svojim oblastima.
Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković izjavio je da očekuje da na biznis forumu čuje diskusiju o tome šta uraditi u Srbiji tokom krize u smislu strukturnih promena, kako bi se došlo do jednog novog održivog modela rasta.
Marković je ocenio da je kriza vrlo loša po sve nas, ali da predstavlja i priliku da se urade neke stvari koje bi i u normalnim situacijama mogli teže da sprovedemo.
Deevroizacija
Ministarka finansija Dijana Dragutinović izjavila je da visoka izloženost deviznom riziku, zbog evroizacije, predstavlja pretnju budućoj ekonomskoj stabilnosti, zbog čega je neophodno da vlada, NBS i poslovne banke zajednički rade na procesu deevroizacije.
Prema njenim rečima, deevroizacija je u zajedničkom interesu svih i njena svrha je da monetarnu politiku učini efikasnijom i fleksibilnijom i smanji ranjivost finansijskog sektora.
Ministarka je istakla da bi NBS radi deevroizacije trebalo da postigne nisku inflaciju, ojača diferencijalni tretman obaveznih rezervi banaka u dinarima i devizama i da pooštri zahteve kako bi klijenti banaka bili svesni deviznih rizika.
Guverner NBS Radovan Jelašić je rekao da NBS u dužem razdoblju intenzivno radi na procesu deevroizacije, ali da je važno da i država podrži taj proces.
Takođe, Dinkić je rekao da su potrebni krediti za javnu infrastrukturu i podsetio da su za to već obezbeđeni krediti od međunarodnih finansijskih institucije od oko 1,2 milijarde evra.
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović predložila je da se u Srbiji izvrši poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada i dodala da bi to podrazumevalo povećanje poreza na dodatu vrednost. Dragutinovićeva je ocenila da bi efekti takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne snage.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je da je Srbiji potreban novi tranzicioni model koji bi rešio problem nedovoljnog nivoa privredne aktivnosti, i to na osnovu investicija u energetiku, telekomunikacije, infrastrukturu i delove poljoprivrede.
On je naglasio da se Srbija nalazi u kombinovanoj krizi, pošto već 20 godina prolazi kroz tranzicionu krizu, koju sada pojačava svetska ekonomska kriza.
Organizatori trodnevnog Kopaonik biznis foruma, koji je počeo juče, jesu Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.
Na skupu u hotelu "Grand" učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.
