Izvor: B92, 17.Feb.2011, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla ostalo čak 400.000 ljudi?
Beograd -- Od početka krize u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi, a javni dug se približio cifri od 45 odsto BDP-a što govori u kakvoj se situaciji zemlja nalazi.
To su juče predstavnicima sindikata rekli stalni predstavnik i šef misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik i Albert Jeger
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da su predstavnici sindikata bili "zatečeni podatkom" o broju izgubljenih radnih mesta jer podatak koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sindikati imali nije prelazio cifru od 280.000.
"Rekli su nam da je izgubljeno 400.000 radnih mesta i da je taj podatak apsolutno tačan, što nam govori da naša vlada to zna, ali nije htela da iznese u javnost", ističe Savićeva.
Zvanično "samo" 100.000 novih nezaposlenih
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od oktobra 2008. do oktobra 2009. stopa nezaposlenosti kod radno sposobnog stanovništva (od 15 do 64 godine) povećana je sa 14 na 20 odsto. U brojkama to je 108.647 radnika. S druge strane, većina ekonomista i sindikata raspolažu sa brojkom višom od 200.000.
Ona naglašava da je MMF rekao sindikalcima da mesta za povećanje plata u budžetu nema i da Srbija ne može u ovakvoj situaciji da očekuje nove investicije jer je klima za ulaganje „nestabilna".
"MMF nam je rekao da se iz državnog sektora za zarade izdvaja oko 800 milijardi dinara, a za investicije 100 milijardi dinara i da taj jaz govori o tome koliko je stanje loše", napominje Savićeva.
Ona kaže da su sindikati bili složni u tome da ne žele da MMF svoju misiju u Srbiji završi ovom posetom jer se plaše da bi bez njihovog prisustva vlada „pare od Telekoma, na primer, iskoristila u svrhe predizborne kampanje". I Jeger i Lisovolik su se na ovu konstataciju nasmejali i rekli da njihov ostanak ne zavisi od njih već od Vlade Srbije.
Jedini apel MMF-a, tvrdi ona, bio je da sindikati podrže Zakon o budžetskom sistemu koji uređuje način povećanja plata u javnom sektoru i penzija, kao i granice iznad kojih ne smeju da idu budžetski deficit (4,1 odsto BDP-a) i javni dug (45 odsto BDP-a) jer veruju da bi mogao „da očuva stabilnost zemlje u ekonomskom smislu".
„Složili smo se sa tim, ali samo ako bude socijalnog dijaloga između države, poslodavaca i sindikata. U suprotnom, ništa od toga", napominje Savićeva.
Potpredsednik Samostalnog sindikata Milorad Mijatović kaže da je Jeger tražio da se podrži taj zakon, kao i da MMF ne vidi prostora u budžetu za bilo kakvo povećanje plata.
"Rekli su da čak i ako se pojavi eventualno mogućnost za neko povećanje, višak ne treba deliti jednako već najugroženijima i to kratkoročno", kaže Mijatović i dodaje da se nije pričalo „ni o kakvim procentima", a da su sindikati izneli svoje stavove i insistirali na tome da se javni sektor mora urediti.
.jpg)
