Izvor: B92, 30.Maj.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla ostalo 300.000 ljudi
Beograd -- U 13 odsto domaćinstava u Srbiji, bar jedan član je ostao bez posla u prošloj godini, a to je oko 300.000 nezaposlenih ljudi, kaže Srđan Bogosavljević.
Direktor agencije "Ipsos Stratedžik Marketing" je na okruglom stolu "Kako se živi u Srbiji u odnosu na zemlje okruženja" naveo da je reč o podatku iz anketnog istraživanja ove agencija.
Bogosavljević je naglasio da je taj podatak u saglasju sa zvaničnim statističkim podatkom da je oko 220.000 ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostalo bez posla, jer je verovatno, u međuvremenu određeni broj ljudi našao neki drugi posao.
I plate sve manje
Prema rečima Bogosavljevića, u Srbiji je značajno od 2008. godine do danas opala i masa plata. "Masa plata može da raste i ako padaju plate, ali raste broj zaposlenih, međutim mi imamo pad i zaposlenosti i plata u realnom iznosu", ukazao je Bogosavljević i naglasio i da kada se to ima u vidu "tu nema nikakvog zadovoljstva".
Bogosavljević je istakao da zabrinjava to što se veliki broj ljudi u našoj zemlji nalazi u blizini granice siromaštva i što otpuštanje bar jednog člana domaćinstva praktično znači približavanje celog domaćinstva toj granici.
"Dakle, nije toliko strašno što imamo deset odsto veoma siromašnih ljudi, već je problem koliko je ljudi blizu te linije i to je ono što Srbiju strašno muči", rekao je on i dodao da "jedan nezaposlen čovek više i odosmo mi ispod linije siromaštva, a na to utiče i ranjiva struktura stanovništva".
Bogosavljević je pojasnio da ako u Srbiji ima ukupno 2,7 miliona domaćinstava, kao i da je veliki broj jednočlanih i dvočlanih porodica, da je starost stanovništva velika, onda se dolazi do zaključka da podaci treba da brinu.
On je naveo da kada se uporede ekonomski pokazatelji zemalja u regionu, može se konstatovati da "još u regionu nema napretka".
Bogosaljević je rekao da su, generalno u celom regionu, ekonomske teme postale dominantne. Stanovništvo smatra da bi država trebala da se bavi temama kao što zu nezaposlenost, životni standard, plate, siromaštvo...
Jedino u zemljama gde je još uvek prisutan "medeni mesec nacionalizma" građani smatraju da im zemlja ide u dobrom pravcu, iako to nije realno tako. Reč je o Crnoj Gori gde još uvek postoji zadovoljstvo građana što je zemlja postala nezavisna, u Makedoniji, gde se javlja želja za jačanjem nacionalnog identieta i u Bosni i Hercegovini.
U tri najznačajnije zemlje u regionu - Hrvatska, Srbija i Slovenija isključivo narod brine ekonomija i smatraju da bi prioritet države trebalo da budu ekonomske teme.
Međutim, ljudi nisu nespremni da pate ekonomski, ako znaju zašto i ako imaju pred sobom jasan program i viziju onih koji zemlju treba da izvuku iz krize, podvukao je on.
On je ocenio da sve zemlje u regionu kasne sa izlaskom iz krize dodajući da u većini zemalja dolaze izborne godine, te je vrlo verovatno da će u mnogim zemljama doći do promene vlasti, a ako opozicija gubi, gubiće samo zbog sopstvene slabosti.
Nezaposlenost dostiže 23 odsto
Rast broja siromašnih u Srbiji biće nastavljen, imajući u vidu da se uvećava broj nezaposlenih, izjavio je stručnjak Republičkog Zavoda za statistiku Vladan Božanić.
Ove godine nastavlja se skok nezaposlenosti, koja će se možda uvećati na 22 ili 23 odsto, rekao je on.
Božanić je kazao da je nezaposlenost u Srbiji od 2008. u porastu tako da je sa 14,4 odsto uvećana na 16,9 procenata u 2009. da bi 2010 bila 20 procenata, a taj trend je nastavljen i u ovoj godini.
Što se tiče učešća hrane u ukupnim troškovima domaćinstva, koja je takođe parametar životnog standarda, on je naveo da u Srbiji troškovi hrane obuhvataju 41,2 odsto ukupnih izdataka, Makedoniji 43,4 odsto, Crnoj Gori 37,5 procenata, Bosna i Hercegovini 36,7 odsto i Hrvatskoj 32,1 odsto.
Mereno parametrom kupovne moći stanovništva u Srbiji je 16,1 odsto siromašnih, Crnoj Gori 34,9 odsto, Makedoniji 37,1 odsto, Bosni i Hercegovini 4,6 odsto, a u Hrvatskoj 2,8 odsto, dodao je Božanić, ograđujući se kad je reč o tačnosti podataka za BiH.
