Izvor: S media, 24.Jun.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez poreskih reformi
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je danas Tanjugu da ne veruje da će poreska reforma biti sprovedena za mandata ove vlade.
On je dodao da je uslov za tu reformu prethodno postizanje dogovora na nivou vlade.
"Ja nisam siguran da li će se postići dogovor o tome za vreme mandata ove vlade, a ako se ne postigne, mislim da bi trebalo sprovesti neke druge reforme koja su takodje važne za funkcionisanje privrede Srbije", rekao je Arsić. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Savetnik premijera Srbije smatra da je neophodno da se istovremeno sprovede fiskalno rasterećenje privrede i poveća stopa poreza na dodatu vrednost (PDV).
Kada se smanji fiskalno opterećenje zarada zaposlenih, trebalo bi povećati PDV, tako da to budu prihodno neutralne reforme, odnosno, koliko se privredi ostavi dodatnih sredstava od smanjenja fiskalnog opterećenja da se toliko dodatnih sredstava dobije u budžet Srbije od povećanja PDV-a, objasnio je Arsić.
"Iako to izgleda kao 'presipanje iz šupljeg u prazno', to ipak nije tako. Smanjenjem fiskalnog opterećanje rada, smanjuju se troškovi rada i povećava konkurentnost privrede", objasnio je Arsić, na marginama Letnjeg Vivaldi foruma u Mokroj Gori.
Povećanjem PDV-a, povećavaju se potrošnja i to je deo onoga što predstavlja restrukturiranje domaće privrede, u okviru novog modela razvoja privrede, čija je radna verzija već uradjena, kazao je Arsić.
Na pitanje da li povećanje stope PDV-a nosi rizik inflatornih pritisaka, Arsić je odgovorio da povećanje stope PDV-a ili nekog drugog poreza utiče samo jednokratno na cene na tržištu i to obično traje najduže tri meseca, a posle toga nema uticaja na inflaciju.
Ako bi se primenilo najavljeno povećanje PDV-a od tri odsto (sa 18 na 21 odsto) i ako bi se u celini prevalilo na potrošače, moguće je da će deo tereta tog povećanja snosila privreda i to povećanje bi uticalo na inflaciju od jedan do 1,5 odsto, objasnio je on.
Arsić je napomenuo da postoji čitav niz različitih rešenja, koja se još razmatraju, od toga da li bi bila povećana samo opšta stopa PDV-a od 18 odsto ili i opšta i donja stopa (od osam odsto) za toliki procenat.
Prema njegovoj oceni, u uslovima krize, povećanje stope PDV-a imala bi manji uticaj na rast cena, jer je tražnja na tržištu mala, nego u uslovima ekspanzije privrede, kada je povećanje stope PDV-a lakše prevaliti na krajnjeg potrošača.
Prema njegovoj oceni, povećanja stope PDV-a bi u uslovima krize imala manji uticaj na rast cena, jer je tražnja na tržištu mala, nego u uslovima ekspanzije privrede, kada je povećanje stope PDV-a lakše prevaliti na krajnjeg potrošača.
