Izvor: B92, 09.Avg.2011, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pomoći na vidiku za CHF dužnike
Beograd -- Oko 30.000 korisnika kredita koji svoje obaveze sve teže izmiruju jer su im se rate drastično uvećale zbog skoka švajcarskog franka ostavljeno je na cedilu.
NBS je poručila da neće uvoditi nikakve mere, pa ni fiksiranje kursa za dužnike, kom su pribegle Hrvatska i Mađarska, a anketa među bankama pokazala je da ni one ne planiraju značajnije ustupke ojađenim klijentima.
Banke, međutim, zaboravljaju da su sav rizik prebacile na korisnike kredita, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << one i dalje debelo zarađuju na kamatama.
Fiksirati kurs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić izjavio je da bi država trebalo da razmisli o privremenom fiksiranju kursa dinara prema franku. "To bi automatski značilo da bi o takvom predlogu vlade trebalo da se izjasni parlament, jer je reč o zadiranju u budžetske rashode”, ukazao je on, ističući da se ne može očekivati da to banke urade bez indirektne ili direktne podrške države. Ali, kako upozorava Đukić, treba imati u vidu da bi u slučaju intervencije države u rešavanju problema stambenih kredita u švajcarskim francima, teret pao na poreske obveznike, tako da postoje argumenti i za takvu odluku i protiv nje.
Ekonomista Zoran Popov kaže da ne veruje da će NBS predložiti fiksiranje kursa švajcarca za dužnike.
"Ukoliko bi država privremeno fiksirala kurs za korisnike kredita, to bi išlo na štetu banaka i veliko je pitanje kako bi one reagovale, a sumnjam da će im se NBS i država zamerati”, kaže Popov.
Samo jedna opcija
U većini banaka koje su odobravale kredite indeksirane u švajcarskoj valuti kažu da dužnicima jedino nude opciju prebacivanja kredita u drugu valutu - dinar ili evro.
"Klijentima nudimo besplatnu konverziju u evro, bez dodatnih troškova. Ipak, ni posle konverzije problem nije rešen jer je zbog rasta franka srazmerno narastao i dug u evrima, tako da je ukupna protivvrednost kredita od 80.000 evra uzetih u švajcarcima narasla za 25 odsto, odnosno na više od 100.000 evra”, ističu u Eurobanci EFG, gde je čak 80 odsto stambenih kredita indeksirano u švajcarcima.
U Unikredit banci kažu da je sve veći broj klijenata koji se žali da imaju teškoće sa otplatom kredita u švajcarcima.
"Savetujemo im prebacivanje u evro ili dinare, i to bez naplate troškova obrade zahteva i po ubrzanoj proceduri”, kažu u toj banci.
Komercijalna banka takođe nudi samo opciju prebacivanja kredita u drugu valutu.
"Kao meru zaštite za klijente imamo opciju da u svakom momentu mogu da pređu na kredit u evrima, a naknada za konverziju kredita je jedan odsto. Takođe, mogu da biraju između dva modela stambenih kredita, pri čemu je po jednom nominalna kamatna stopa fiksna u prve dve godine otplate, dok se po drugom modelu kamatna stopa tokom celog perioda otplate obračunava po formuli šestomesečni euribor plus 4,65 odsto”, navode u Komercijalnoj banci.
Grejs period
I u Folksbanci konverzija kredita je jedino rešenje za dužnike u švajcarcima.
U martu 2007. kada su počeli da se subvencionišu krediti u „švajcarcima", jedan franak vredeo je 49,64 dinara, što je bilo 0,62 evra. Danas vredi gotovo duplo više: 94,89 dinara, što iznosi 0,93 evra. Tako je, gledano po zvaničnom srednjem kursu NBS, 100.000 franaka pre četiri godine vredelo 62.000 evra, a danas tih 100.000 franaka vredi čak 93.000 evra!
"Klijenti mogu da pređu na kredite u evrima bez naknade za konverziju, bez naknade za prevremenu otplatu postojećeg kredita u švajcarcima, kao i bez troškova obrade za puštanje novog kredita u evrima”, kažu u Folksbanci.
U Alfa banci podsećaju da pored konverzije kredita u drugu valutu nude i reprogramiranje stambenih kredita, uz grejs period do 24 meseca.
S druge strane, u Sosijete ženeral banci kažu da nikada nisu ni imali kredite u švajcarcima jer se znalo da je takvo kreditiranje rizično.
Odgovore nismo dobili od Hipo Alpe Adrija banke, AIK banke, Rajfajzen banke...
