Izvor: Glas javnosti, 13.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pomoći države, loša setva pšenice
BEOGRAD - Stručnjaci i zadrugari upozorili su juče da bi kašnjenje otkupa pšenice i nejasna politika subvencionisanja, mogli da ugroze jesenju setvu ove poljoprivredne kulture. Fond za žito je saopštio da bi najavljeni otkup pšenice ovogodišnjeg roda morao da počne što pre, ali bi predviđene količine trebalo povećati sa 40.000 na oko 10 odsto proizvodnje, odnosno oko 200.000 tona. A predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su na Ministarstvo poljoprivrede da se pred jesenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << setvu jasno opredeli da li će i na koji način stimulisati proizvodnju. U Ministarstvu su odgovorili da će subvencije biti povećane sa 100 na 120 evra po hektaru, da Robne rezerve nisu agencija za intervencije, kao i da država ne želi da tako ograničava tržište.
Vukosav Saković, direktor Fonda za žito, kaže da bi država hitno trebalo da počne otkup kako bi stabilizovala tržište i otklonila mogući negativan uticaj na jesenju setvu. On je precizirao da bi najavljeno odlaganje otkupa moglo da ugrozi setvu koja počinje za mesec i po dana, odnosno da utiče na smanjenje interesa poljoprivrednika. Ratarima su potrebna sredstva za novi ciklus proizvodnje koja nemaju, naveo je on, i objasnio da ratari ne mogu da dođu do novca prodajom ovogodišnjeg roda u inostranstvu, dok je u Srbiji ponuda velika, a tražnja gotovo da ne postoji. Istovremeno, cene đubriva porasle su 100 odsto, a nafte više od 50 procenata.
Saković je podsetio da je cena žita i u Srbiji i na svetskim berzama ove godine pala zbog izuzetno dobrog roda od oko 650 miliona tona, što je za 50 miliona tona više nego lane, ali je i dalje domaća pšenica skuplja nego ona u inostranstvu, zbog malih subvencija za proizvodnju. Prema njegovim rečima, otkup pšenice za Robne rezerve ne bi trebalo da se radi putem licitacije, već bi država trebalo da formira zaštitnu cenu, što je uobičajeni mehanizam u svetu. Ta cena bi, kako je rekao, trebalo da bude ne manja od 14 dinara za kilogram.
VIŠAK 800.000 TONA
Prošle godine je pšenicom zasejano 462.000 hektara, što je ispod desetogodišnjeg proseka, ali se ovogodišnji rod procenjuje na oko 2,1 miliona tona, od čega oko 800.000 tona predstavlja višak. Prosečan prinos iznosi od 4,3 do 4,5 tona po hektaru. U Srbiji bi, prema procenama stručnjaka, godišnje trebalo posejati od 500.000 do 600.000 hektara žita, da bi bilo dovoljno i za podmirenje domaćih potreba i za izvoz.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, najavio je pre dve nedelje da će Robne rezerve početi otkup 40.000 tona pšenice sredinom avgusta, ali je agencija „Agropres“ saopštila juče da bi otkup mogao da bude odložen do jeseni, jer u Ministarstvu trgovine trenutno ne postoji ovlašćeno lice da taj posao sprovede po zakonskoj proceduri, te da se čeka dolazak novog direktora.
Predsednik Zadružnog saveza Radoslav Jovanov rekao je juče da se od države očekuje pomoć prilikom nabavke repromaterijala koji je drastično poskupeo, jer će jesenja setva biti veoma teška i pitanje je ko će uopšte sejati. „Zahtevamo od države da se jasno opredeli, kako bi proizvođači unapred znali da li im se setva isplati“, rekao je Jovanov. On je dodao da će setva u velikoj meri zavisiti i od otkupne cene, koja trenutno iznosi od 14 do 14,5 dinara po kilogramu, što je za proizvođače i zadruge neprihvatljivo, jer su očekivali više od 18 dinara.
Slobodan Teofanov, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, rekao je da će država, u odnosu na prošlogodišnjih 100 evra po hektaru, ove godine regresirati nabavku repromaterijala sa 120 evra. „Očekujemo da u 2009. godini Srbija postane zemlja kandidat za članstvo u EU, čime će biti otvorena mogućnost da iz evropskih fondova proizvođači dobiju i mnogo veća podsticajna sredstva“, rekao je on. Teofanov je naveo da država ne može da otkupljuje pšenicu, a da Robne rezerve nisu agencija za intervencije, već raspolažu skromnim sredstvima i otkupom pšenice može samo minimalno da se utiče na tržište, prenose agencije.
- Pšenica je roba kao i sve drugo i njena cena zavisi od ponude i tražnje. Ukoliko je proizvodnja profitabilna i ima interesovanja proizvođača, oni će je sejati. Ministarstvo ne sme da ograničava tržište, a promet pšenice mora biti slobodan - rekao je Teofanov.
