Izvor: B92, 19.Sep.2011, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez giganata nema oporavka privrede
Beograd -- Podatak da se na birou nalazi oko 745.000 nezaposlenih (nezvanično, međutim, u Srbiji je bez posla više od milion ljudi), teško da ikoga ostavlja ravnodušnim.
Takoše, tu je i činjenica da je od 2001. čak 925.000 radnika iz realnog sektora ostalo bez radnog mesta, najviše u industriji - oko 580.000.
Utoliko pre što se trend otpuštanja radnika nastavlja (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu su u Srbiji bila zaposlena 1.755.372 lica, što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je za 52.036 manje nego u istom periodu lane).
Sudeći prema alarmantnom upozorenju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, do kraja godine bez posla bi moglo da ostane između 100.000 i 150.000 ljudi (samo u prethodne tri godine radna mesta izgubilo je više od 200.000 radnika).
Zanimljiv je, međutim, podatak da se broj zaposlenih u javnom sektoru povećava kao i da su primanja zaposlenih u tom sektoru gotovo dvostruko viša nego onih u privredi.
Srbija, očigledno, plaća visoku cenu razornog procesa privatizacije u kojem je uništeno čak 96 industrijskih giganata. Taj vakuum trebalo je da popune mala i srednja preduzeća koja su, inače, u svim razvijenim zemljama motor ekonomskog rasta, ali to se nije dogodilo, a sudeći prema broju (49.890) otpuštenih, kraj agonije u koju je zapao preduzetnički sektor, još se ne nazire.
I mada oko 85.000 malih i srednjih preduzeća zapošljavaju više od 60 odsto radnika, to ni izdaleka nije dovoljno da se reši gorući problem nezaposlenosti.
Novi talas krize izazvaće potpuni kolaps
Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije i vlasnik Konfekcije Modus, kaže da je glavni krivac za ovoliki broj otkaza crno tržište jer se proizvodnja kojom se bave mala preduzeća suočava sa nelojalnom konkurencijom na tom tržištu gde su slični proizvodi znatno jeftiniji.
"U državi u kojoj se između 50 i 60 odsto prometa obavlja na crnom tržištu teško je obezbediti konkurentnost. Uprkos tome, ništa nije učinjeno kako bi se udeo crnog tržišta sveo na razumnu meru od oko 10 odsto koliko, recimo, iznosi u Evropskoj uniji, dok je u skandinavskim zemljama sveden na nulu", navodi on.
Savić: Neophodni su nam novi giganti
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dileme nema - nerealno je očekivati da „patuljasta" preduzeća, od kojih su mnoga nastala u prethodnih petnaestak godina, preuzmu ulogu lidera na tržištu. Naprotiv, ona mogu da funkcionišu samo kao prateće delatnosti velikim preduzećima. On naglašava da je neophodno da se Srbija vrati procesu reindustrijalizacije, odnosno stvaranju nekoliko desetina velikih preduzeća koja će biti generator privrednog rasta i izvoza i lider tehnološkog razvoja i zaposlenosti.
Knežević dodaje da "tome treba dodati i izuzetno visoke stope poreza i doprinosa, ali i parafiskalna opterećenja, za koja privreda izdvaja oko 64 odsto - primera radi, u Sloveniji se stopa poreza i doprinosa kreće oko 37 odsto. Tu je i pljačka koju su banke izvršile nad realnim sektorom o čemu svedoči podatak da je od 2001, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra".
"Da problem bude veći, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. Uprkos tako velikim problemima nijedna sistemska reforma nije napravljena, a rezultat tog nečinjenja je katastrofalan - broj firmi koje su iskazale negativan bilans završnog računa premašio je 31.000, u blokadi je 53.000 preduzeća, dok će nad 20.000 firmi biti sproveden stečaj", dodaje on.
On procenjuje da će novi talas krize izazvati potpuni kolaps ovih preduzeća, utoliko pre što su subvencionisani krediti od oko 770 miliona evra potrošeni, a efekat je nula.
"Zaduživanjem na ovaj način država je privredu učinila protočnim bojlerom. Najviše koristi od toga imale su banke i država, a najmanje privreda", kaže Knežević i dodaje da sada imamo situaciju da na lični dinar mala preduzeća uzimaju dinar pozajmice plaćajući samo na ime kamata oko tri milijarde evra godišnje.
"Najava da će se pooštriti kontrola naplate poreza i doprinosa, odnosno da poslodavci neće moći da isplaćuju plate ako prethodno ne izmire poreze i doprinose, 'sahraniće' još oko 15.000 preduzeća", upozorava Knežević.
