Izvor: S media, 10.Dec.2009, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bespovratna pomoć za projekte u regionu
Medjunarodne finansijske institucije dodelile su 26 miliona evra bespovratne pomoći za tehničku podršku u realizaciji 26 projekata širom regiona zapadnog Balkana, u različitim sektorima, saopšteno je na prvom sastanku Upravnog odbora Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF).
Radi finansiranja prioritetnih programa u zemljama zapadnog Balkana, Investicioni okvir su osnovale Evropska komisija, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), uz podršku članica Evropske unije.
Očekuje se da će odobreni projekti privući 2,2 milijarde evra zajmova medjunarodnih finansijskih institucija, navedeno je u saopštenju EBRD.
Novoformirano telo sačinjavaju Zajednički fond za pomoć i Zajednički kreditni fond za finansiranje prioritetnih projekata u zemljama zapadnog Balkana.
EBRD u saopštenju ističe da će Zajednički fond za pomoć doprineti finansiranju pripreme i sprovodjenja prioritetnih projekata u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu (u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244).
Cilj pokretanja Investicionog okvira za zapadni Balkan je da se objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja i krediti sa bespovratnom pomoći za prioritetne projekte u regionu.
Prvobitna zamisao je bila da se težište stavi na infrastrukturne sektore, uključujući socijalnu infrastrukturu, ali je odlučeno da se delovanje proširi na podršku malim i srednjim preduzećima, energetsku efikasnost i druge investicione sektore.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren je povodom pokretanja Investicionog okvira rekao da "u turbulentna vremena proces proširenja EU pruža oslonac stabilnosti za zemlje zapadnog Balkana. EU stoji uz taj region kako bi mu pomogao da ublaži uticaj ekonomske krize."
Ren je dodao da je Investicioni okvir za zapadni Balkan "opipljiva demonstracija zajedničkih napora za podršku integraciji i ekonomskom oporavku regiona, time što će objediniti izvore finansiranja za prioritetne infrastrukturne projekte".
Potpredsednik EIB Dario Skanapieko je ukazao da odluka "pokazuje efikasnu opredeljenost svih donatora za unapredjenje i povećanje njihovih investicija u taj region. Ova koordinacija i bolje objedinjavanje bespovratne pomoći i zajmova ima potencijal da znatno poboljša uticaj donatorske pomoći na zapadnom Balkanu i EIB će nastaviti s jačanjem svoje aktivnosti u ovom okviru koordinacije".
"Investicioni okvir za zapadni Balkan koji su zajednički osnovale naše institucije predstavlja inovativni i efikasan instrument čiji je cilj da pomogne tim zemljama da dobiju veći pristup finansijama za svoje prioritetne projekte i da poveća uticaj tih investicija za region u celini", izjavio je prvi potpredsednik EBRD Varel Friman.
Podsećajući na raniju odluku da se investira u socijalnu koheziju i stabilnost u regionu zapadnog Balkana, guverner Razvojne banke Saveta Evrope Rafael Alomar je dodao da je "CEB do sada pomogla u finansiranju oko 10 milijardi evra vrednih projekata u zemljama centralne i jugoistočne Evrope, ali će i dalje jačati svoju akciju na podršci javnoj socijalnoj infrastrukturi u tom regionu".
Evropska komisija je do sada dodelila oko 110 miliona evra za podršku finansiranju opštinskim infrastrukturnim projektima i projektima tehničke pomoći u tom regionu, navodi se u saopštenju.
EIB, EBRD i CEB su obećale po 10 miliona evra za tehničku pomoć ili drugu bespovratnu pomoć, dok su članice EU i drugi donatori takodje pozvani da daju doprinos posredstvom Evropskog zajedničkog fonda za zapadni Balkan, kojim zajednički upravljaju EIB i EBRD.
Svi ovi različiti izvori finansiranja sada su objedinjeni u Zajednički fond za pomoć. U istom investicionom okviru, zemlje korisnice će podnositi predloge projekata, a finansijeri će ih proučavati i odobravati.
Odabir projekata će osigurati da oni budu u skladu s potrebama tih zemalja i oni će pružati podršku prioritetima priključenja EU.
Zajednički kreditni fond će biti dopuna fondu pomoći. EIB i EBRD su se obavezale da stave na raspolaganje milijardu evra vrednih zajmova, dok će CEB takodje povećati svoje kreditiranje socijalnih projekata u tom regionu.
Cilj EBRD, koja je u vlasništvu 61 zemlje i dve medjuvladine institucije, je da pomaže tranziciju zemalja od centralne Evrope do centralne Azije od centralno planirane, na tržišnu ekonomiju.
