Izvor: Politika, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatno halo sa Kanadom
Vest da je operater kablovske televizije "Srbijan brod bend"(SBB) zatražio licencu za bavljenje fiksnom telefonijom ponovo je aktuelizovala temu o liberalizaciji ovog tržišta. Naime, nastojanje SBB-a da svojim korisnicima ponudi i uslugu klasičnog telefoniranja je prvi ozbiljan pokušaj da u tu oblast uđe privatni sektor. Jer, čak i posle pune dve godine od kada Telekom "Srbija" više ne uživa ekskluzivno pravo nad fiksnom telefonijom, ta oblast je i dalje nedostupna privatnom interesu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Republička agencija za telekomunikacije je zahtev SBB-a prosledila Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, koje je saopštilo da je za izdavanje licence neophodno raspisivanje tendera. Ministarstvo će pre toga odrediti minimum uslova koje će operateri morati da ispune. Međutim, kako stvari stoje, SBB, kao i bilo koji drugi domaći kablovski operater sa sličnim namerama, moraće da na telefoniju sačekaju još neko vreme. Ne zbog određivanja minimuma standarda i raspisivanja tendera, već zbog činjenice da liberalizacija fiksne telefonije nije moguća bez saglasnosti najviših državnih krugova.
Poenta je u tome da bi uvođenje konkurencije u fiksnu telefoniju ozbiljno ugrozilo Telekom "Srbija". To državno preduzeće usluge pruža po cenama koje, kao socijalnu kategoriju (lokalni i međumesni pozivi), ograničava država (kompenzacija za to su visoke tarife međunarodnog telefonskog saobraćaja). Takođe, Telekom je kao nacionalni operater dužan da iz zarade izdvaja sredstva za uvođenje telefona u nerazvijenim krajevima, iako su takve investicije najčešće u suprotnosti sa logikom profitabilnog poslovanja. Drugim rečima, u pitanju je mogućnost da liberalizacija fiksne telefonije smanji vrednost Telekoma "Srbija", a privatizacija tog preduzeća tek prestoji – nakon 2010. godine. Sa pretpostavkom da će ciljna grupa kablovskih operatera biti korisnici u razvijenim sredinama – gradovima, Telekomu bi, praktično, preostao manje atraktivan, ruralni tržišni udeo. Rezultat toga bila bi osetno manja cena po kojoj će Telekom dobiti novog vlasnika. Reč je o razlici izraženoj u desetinama, pa možda čak i stotinama miliona evra. A privatizacija Telekoma je prolongirana sa namerom da kroz razvoj do 2010. godine ta kompanija dodatno uveća svoju vrednost.
Ipak, bez obzira na to što se na putu daljeg razvoja srpskih telekomunikacija još jednom, i po ko zna koji put, isprečio Telekom, okolnosti nisu tako katastrofalne. Istina je da pretplatnici kablovskih televizija još neko vreme neće moći da besplatno telefoniraju u okviru mreže svog operatera, ali i za one koji zbog izuzetno skupih impulsa u međunarodnom saobraćaju ne mogu da često pozivaju rodbinu i prijatelje u belom svetu postoji rešenje.
Uostalom, iole pristojniji poznavaoci Interneta to znaju već godinama i svakodnevno uživaju u pogodnostima internet-telefonije zahvaljujući specijalnim i po pravilu besplatnim kompjuterskim programima koji po izuzetno privlačnim cenama omogućavaju pozivanje širom sveta. Jedini preduslov je da se kod poziva veza uspostavlja putem računara.
Program, "džast voip" (jedan od mnogobrojnih koji se mogu pronaći jednostavnom pretragom Interneta) nudi pozivanje fiksnih i mobilnih telefona u celom svetu. Cene razgovora obračunate su u minutima i one zavise od slučaja do slučaja. Štaviše, pozivanje fiksnih i mobilnih pretplatnika u Kanadi je "besplatno", dok se u Sjedinjenim Američkim Državama i Rumuniji naplaćuju samo pozivi upućeni ka fiksnim mrežama. Izdatak je jedino utrošeno vreme na Internetu koje naplaćuje lokalni provajder.
Cene razgovora kreću se od 1,030 do 0,300 evrocenti po minutu. Najskuplji su razgovori upućeni ka egzotičnim ostrvima u Indijskom okeanu i Pacifiku, a visoke tarife vuku i zemlje sa nerazvijenim telekomunikacijama. Naša zemlja je i dalje označena kao država Srbija i Crna Gora, i pozivi upućeni ka fiksnoj telefoniji staju 0,060, a mobilnim mrežama 0,160 evrocenti. Tarife za Hrvatsku su niže – 0,010, odnosno 0,140 evrocenti, dok su pozivi ka Bosni i Hercegovini skuplji, 0,090 za fiksnu, a 0,200 za mobilne mreže.
Kredit sa kojeg se automatski umanjuje utrošena vrednost uplaćuje se unapred. Kupovina kredita moguća je i u našoj zemlji, uplatama ovlašćenim reselerima (preprodavcima).
Za kraj, zahtev SBB-a ipak najavljuje bolje dane za korisnike fiksne telefonije u Srbiji. Do pre samo nekoliko godina bila je nemoguća čak i sama pomisao na konkurenciju. Ovako, pitanje je vremena kada će država fiksnu telefoniju otvoriti i za privatni sektor. To ne znači da će Telekom "Srbija" izgubiti trku sa konkurencijom, jer to se nije desilo ni "Dojče telekomu". Nemački nacionalni telekomunikacioni operater je i dalje dominantan i svojim korisnicima pruža široku paletu usluga. Za samo 20 evra, recimo, on nudi paket sa besplatnim pozivanjem fiksnih telefona u lokalu, neograničenu brzu internet-vezu i povoljne tarife za inostranstvo.
[objavljeno: ]
