Izvor: Politika, 20.Sep.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatne građevinske dozvole za mesec dana
Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu zbog koga su stale investicije u Srbiji – još nije rešeno
Građevinske dozvole dobijaće se na jednom šalteru i biće besplatne u startu. To je jedno od najznačajnijih rešenja iz tek završenog zakona o planiranju i izgradnji koji će se već od 30. septembra naći na javnoj raspravi. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta, kao najskuplja stavka pri zidanju, plaćaće se tek pri dobijanju upotrebne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dozvole. Međutim, pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu oko koje se najviše polemisalo u javnosti i koja je zakočila investicije u Srbiji – još nije rešeno, rekao je ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić uz napomenu da vlasnici privatizovanih, preduzeća kupljenih iz stečaja i investitori koji su zemljište svojevremeno dobili besplatno, a ništa nisu sagradili – morati da plate konverziju.
Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, za „Politiku” kaže da su predložene tri varijante, a posle javne rasprave biće odabrana najbolja.
– Jedan predlog je da se konverzija plaća preko poreza na dobit. Na primer ako ste u privatizaciji jeftino kupili poljoprivrednu zadrugu, kao što je bilo u Kaću, i zaradili 300 miliona evra na prevođenju građevinskog zemljišta, morate da platite ekstra porez. To je po meni najregularnije i najčestitije. Druga mogućnost je da se procenama veštaka određuje vrednost zemljišta. Mi u ministarstvu nismo za to, jer je taj model već postojao u Dulićevom zakonu i nije se dobro pokazao. Treća je da se odloženo plaća zakup, ali je problem kako će stranci to razumeti – objašnjava Ilić
Za koliko će investitori dobijati građevinsku dozvolu?
Za mesec dana. Tražićemo smene odgovornih, gde ne bude tako. Džaba mi menjamo i donosimo nove zakone kada administracija po gradovima ostaje ista.
Deo javnosti je vaš apel bespravnim graditeljima da ne moraju da legalizuju objekte, već se samo upišu u katastar, shvatio kao poziv na bojkot legalizacije?
– Bio sam vrlo jasan. Građani koji nemaju novac da legalizuju objekte, jer će biti skupa, mogu da upišu vlasništvo. To se odnosi na najsiromašniji deo stanovništva, koji je gradio za sopstvene potrebe, i to: privatne kuće do 300 kvadrata, vikendice do 200 kvadrata i poslovni prostor do 100 kvadrata. Zakon o posebnim uslovima za upis u Katastar nepokretnosti omogućava im da upišu svojinu, da prenesu taj objekat na decu i da ga založe kao hipoteku pri uzimanju kredita.
Svi drugi objekti kao što su sportske hale, tržni centri, veliki poslovni prostori i stambene zgrade namenjene za prodaju moraju ući u redovan proces legalizacije.
Ustavni sud nije dozvolio da bespravni graditelji imaju bilo kakvu olakšicu, već je tražio da legalizacija bude izjednačena sa regularnim dobijanjem građevinske dozvole.
Koji je interes banaka da stave hipoteku na kuću koja ne može da se proda?
Kuće koje su upisane u katastar moći će da se prodaju, ali će cena biti niža i samim tim hipoteka će biti na niži iznos nego da je legalizovana. Razgovarao sam sa bankama i većina njih prihvata da stavi hipoteke na takve kuće. S tim ako vlasnik kuće koja je samo upisana u katastar želi da je proda moraće pre sudske overe kupoprodajnog ugovora da od opštine pribavi potvrdu da je platio naknadu za uređenje zemljišta.
Koliko je do sada upisano objekata?
Negde oko 15 odsto od ukupno 1,3 miliona objekata.
Kako je moguće da taj proces bude završen do kraja 2014. kada je katastar ionako spor i zagušen i kada svakodnevno stižu pritužbe građana na njegov rad?
To je proces koji se kompjuterski završava veoma brzo. Nego pojedini službenici ne žele da rade i da se opterećuju. Neki od njih su pomešali Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i legalizaciju. U mnogim sredinama ima hiljade divljih objekata i svi zahtevi građana su odbijeni.
Je li kažnjen neki službenik?
Svojevremeno sam predlagao da se izmenom zakona uvede pravilo da ćutanje administracije znači odobravanje. Kada predate zahtev za upis ili građevinsku dozvolu i niko vam ne odgovara mesecima, to automatski znači kao da je vaš zahtev prihvaćen.
To nije prihvatila opozicija, ali ni pozicija, jer postoji mišljenje da takvo pravilo može da bude izvor korupcije.
Unija poslodavaca i sindikati su javno izrazili nezadovoljstvo što ništa za ovu godinu dana niste uradili kao biste pomogli građevinskoj operativi. Zašto još nije utvrđeno koliko država duguje građevinskim firmama?
Ministarstvo koje ja vodim ne duguje nikom ništa. Međutim ima dugova iz prethodnog perioda. Duguje grad Beograd i ostale lokalne samouprave, Fond za razvoj Vojvodine, neka ministarstva i javna preduzeća. Pre pet meseci smo rekli građevinskim firmama da prijave potraživanja .
Ali Unija poslodavaca kaže da je izostao javni poziv u „Službenom glasniku” i medijima?
Ministarstvo građevine je tada prihvatilo da se objavi poziv ali Ministarstvo finansija, iz nama nepoznatih razloga, odbilo je da da pozitivno mišljenje na takav predlog. To je jedini razlog zbog koga javni poziv do sada nije objavljen. Kako je u međuvremenu došlo do promena u Ministarstvu finansija obnovićemo zahtev kako bismo saznali ko kome koliko duguje.
Da li će biti osnovan garantni fond koji bi pratio domaće građevinske firme na tenderima, što je takođe traženo?
Žao mi je što domaće firme ne mogu da budu nosioci posla, jer u Srbiji ima dosta da se gradi. Trenutno imamo samo dve domaće firme koje mogu da obezbede garancije i dobiju velike poslove. Drago mi je što što se Saša Radulović, ministar privrede, zauzeo za to da se vidi koje su firme u stečaju, koje su u blokadi i kako da im pomognemo da stanu na noge.
Zašto Kinezi nisu počeli da grade autoput od Obrenovca do Ljiga budući da ste početak radova najavljivali za sredinu avgusta?
Spremni su i počeće onog časa kada mi iz budžeta uplatimo naših 10 odsto ugovorene cene. Na to smo se obavezali ugovorom.
Zašto niste uplatili? Imate li uopšte te pare?
Naći ćemo. Emirati treba da nam daju kredit i očekujem da će od toga biti uplaćen avans Kinezima.
Građevinska sezona je pri kraju, je li to znači da će radovi početi tek na proleće?
Kinezi su došli. Njihov inženjering je tu. Dovoze opremu i pripremaju se. Preko zime mogu da rade tunele.
Da li je utvrđeno ko je odgovoran što hrast kod Savinca nije uzet u obzir kada je rađen projekat za autoput Ljig– Požega?
Mi nismo imali nikakvu obavezu da uzmemo hrast u obzir. Niko ga nije prijavio i vlasnici su ga naplatili. To je naša dobra volja što smo pomerili trasu da ostane. Međutim, stručnjaci kažu da je hrast u lošem stanju i da neće dugo opstati.
Da li je napravljen projekat i koliko će tačno koštati zaštita hrasta, pošto su u javnosti spominjani različiti iznosi?
Napravljen je idejni projekat kako da autoput zaobiđe hrast. Pomerićemo jedan stub 20 centimetara, drugi 40, a najviše pomeranje biće 1,80 metara. Ali, srećom, ti stubovi nisu još izliveni, pa njihovo pomeranje neće ništa koštati. Jedino što ćemo morati dodatno da platimo jeste pasarela koja može da košta najviše 100.000 evra i koja treba da zaštiti autoput od padanja grana.
--------------------------------------------------------------------
Kako sarađujete sa Lazarom Krstićem, ministrom finansija?
Iznenadio sam se pre neki dan kada sam dobio dopis iz Ministarstva finansija da su nam skinute sve finansijske pozicije koje smo prema Zakonu o budžetu imali za rad. To se odnosi na projekte, tendere koji su raspisani, konkurse za komunalno opremanje zemljišta. Drugim rečima, sve stavke finansiranja svedene su na nulu. Ostale su samo plate i neki osnovni troškovi. Očekujem da ćemo ovih dana o tome razgovarati.
Marijana Avakumović
objavljeno: 20.09.2013.
