Izvor: B92, 16.Avg.2012, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Besmisleno je optuživati Nemačku"
Od toga što je Nemačka zbog svoje izvozne moći poslednjih godina dobro podnela krizu, profitirale su i komšije i to prilično direktno, pišu nemački mediji.
Prema pisanju, time raste kupovna moć građana, pa i potrošnja, od čega svi imaju koristi...
Na kritike koje pojedine evropske zemlje upućuju Nemačkoj tražeći više solidarnosti i optužujući je da od finansijske krize profitira, Velt odgovara sledećim komentarom: "U oblastima u kojim je izvoz ponovo u porastu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ponovo se povećavaju i plate".
"Krajnje je besmisleno optuživati Nemačku da svoju izvoznu politiku vodi na račun svojih suseda i zahtevati nekakve promene. Svetska privreda nije sportsko takmičenje. Naravno da nije dobro biti na poslednjem mestu, ali ovde bi pre moglo da se govori o timskom sportu. Dakle, možete se ujediniti sa Nemcima, zajednički izvoziti i zajednički pobediti“, piše Velt iz Hamburga.
Frankfurter algemajne cajtung izveštava o dugovanjima evropskih banaka i problematičnim kreditima, koji su već zašli u bilionske sume.
"Ako je suditi na osnovu poslovanja evropskih banaka u poslednje četiri godine, dužnička kriza se dodatno produbljuje. S obzirom da krediti nisu otplaćivani na vreme, njihov obim se udvostručio. Uz sve to, iako je obim rizičnih kredita i ovako na izuzetno visokom nivou, ove brojke ne obuhvataju rizično poslovanje državnih „loših banaka“.
Bilans koji objavljuje Prajsvoterhaus Kupers ne obuhvata ni rizično poslovanje obveznicama prezaduženih država evro-zone.
"Banke možda jesu smanjile svoje učešće, ali državne obveznice sa dugim rokom otplate je teško prodati“, piše Frankfurter algemajne navodeći kako su kreditna zaduživanja najviše porasla u Španiji, Grčkoj i Italiji.
U Portugalu i Irskoj je situacija umerena, dok je u Nemačkoj nivo problematičnih kredita i dalje 196 milijardi evra. Jedino se u Velikoj Britaniji zaduživanje smanjilo za 12 odsto.
Vestervele, Fišer i Genšer planiraju zajedničku akciju u borbi protiv krize evra, piše nedeljnik Špgl u onlajn izdanju.
"U pripremi je neobična inicijativa. Aktuelni šef nemačke diplomatije Gido Vestervele planira da udruži snage sa prethodnih ministrima, kako bi se ukazala jasna posvećnost Nemačke, Evropskoj uniji. Zavidan spisak prominentnih zvanica: Gido Vestervele , Hans-Ditrih Genšer, Klaus Kinkel , Joška Fišer i Frank-Valter Štajnmajer . Slogan glasi – „Mi za Evropu“. Svi dosadašnji ministri inostranih poslova Nemačke žele zajednički da upozore na porast evroskepticizma, ali i da ukažu na značaj jedinstvenog tržišta, pa i na zajedničku valutu“, prenosi Špigel.
Berliner morgenpost skreće pažnju na zabrinjavajuće promene na finansijskom tržištu.
"Investitori beže od državnih obveznica“ naslov je teksta u kojem se pored kaže kako je nećkanje Berlina u pružanju pomoći prezaduženim državama evro-zone zabrinulo investitore, koji se klone poslovanja obveznicama.
"Nemačka je u dilemi. Da li zbog toga što je ekonomski jaka treba iz problema da izvlači druge zemlje. Ovakvo razmišljanje unosi nesigurnost. Posebno su zabrinuti veliki investitori sa druge strane Atlantika. Odustaju od ulaganja u državne obveznice i traže alternativu. Za profi-investitore najveći čuvar evra je u dilemu, a to za sobom povlači velike rizike“, navodi Morgenpost, citirajući izjavu Breta Vandera, uglednog finansijskog menadžera.
"Nemačka se nalazi u situaciji u kojoj može samo da izgubi. Ili će povećati napore i lavovski preuzeti veći deo posla kako bi spasila evro ili će usprotiviti i zbog toga ispaštati. To naravno nije fer, ali drugog izbora nema. Ili će svi potonuti ili će zajedno plivati.“
