Izvor: Politika, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berzanska klackalica
Sve berze balkanskih zemalja u tranziciji doživele su istovremeno bum i korekciju. – Velike razvojne mogućnosti balkanskih tržišta kapitala
Beogradska i berze u okruženju, naročito Banjalučka, Makedonska i berze u Crnoj Gori, ostvarile su, u poslednjih godinu dana, dramatičan rast i razvoj mereno povećanjem indeksa i broja transakcija, kao i obimom prometa.
Pravi bum domaća berza doživljavala je od početka godine do prvih dana maja, kad je indeks najlikvidnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akcija, BELEX 15, uvećao vrednost za 97 odsto, kaže Vladan Pavlović iz Odeljenja za istraživanja i analize brokersko-dilerskog društva Senzal a.d.
Ovako brz rast tržišta uslovljen je očekivanjem dobrih poslovnih rezultata kompanija, isplata dividendi, preuzimanja, korišćenja prava preče kupovine kod dokapitalizacija, sve većeg uključivanja malih investitora u trgovanje, pojava novih velikih institucionalnih investitora...
Delimično je rast bio podstaknut očekivanjima brze zarade, što je podsticalo tražnju na berzi.
Korektivno rashlađivanje i u julu
"Najtraženije su bile akcije banaka koje iz godine u godinu imaju sve bolje poslovne rezultate i nezadrživo uvećavaju profit.
Uz to, na meti investitora su i preduzeća koja tradicionalno dobro posluju poput "Bambija", "Tehnogasa", "Dijamanta", "Puteva Užice" i "Energoprojekta". Vrednost akcija ovih preduzeća se u relativno kratkom roku gotovo udvostručila.
Slično se dešavalo i na okolnim berzama, a generalni pravci kretanja tržišta u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji poklapaju se s onim u Srbiji", ističe Pavlović.
Tako se, na primer, u periodu kada je Beogradska berza imala najveći i najbrži rast, isto događalo i na berzama u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Crnogorski indeks NEX20 je od januara do početka maja uvećao vrednost čak za 165 odsto, bosanski SASE i BIFX uvećali su vrednost više od 80 odsto, dok je makedonski MBI10 u istom periodu porastao za 111 odsto.
Nešto umereniji rast u istom razdoblju imale su Zagrebačka i Ljubljanska berza.
I na tim berzama najatraktivnije su bile akcije dobrih i velikih kompanija poput Telekoma Srpske na Banjalučkoj berzi, Ine i Podravke na Zagrebačkoj berzi, Plantaža, Budvanske rivijere, Luke Bar, Telekoma – u Crnoj Gori, Alkaloida, Betona u Makedoniji.
Interesantno je, takođe, da je korekcija na tržištima u Srbiji, Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj počela gotovo istovremeno u prvoj polovini maja i još traje, što nije bio slučaj sa Slovenijom, jedinom članicom EU od zemalja nekadašnje SFRJ čije tržište i dalje raste, prateći više trendove kretanja u Evropi i Americi nego na Balkanu.
"Prosečni dnevni promet na Beogradskoj berzi je u prvoj polovini godine iznosio oko 8,5 miliona evra i više je nego udvostručen u poređenju sa istim periodom lane. Prosečni dnevni promet na NEX berzi je veći od tri miliona evra, na Banjalučkoj je oko 1,5 miliona evra, na Zagrebačkoj – oko 45 miliona, a na Makedonskoj je nešto veći od tri miliona evra.
Karakteristično je da je vrednost prometa na svim berzama u okruženju u porastu iz godine u godinu", naglasio je Pavlović.
Regionalno povezivanje berzi dobrodošlo
Kada je u pitanju ukrupnjavanje berzi u regionu, naš sagovornik smatra da su prvi pomaci učinjeni u Hrvatskoj gde su se spojile Varaždinska i Zagrebačka berza. Pitanje daljeg ukrupnjavanja i spajanja još nekih berzi u regionu za sada je samo u sferi teorijskih rasprava u stručnim krugovima.
"Stvaranje regionalne berze, spajanjem berzi iz različitih država regiona, bila bi povoljnost posebno sa stanovišta ovdašnjih investitora, jer bi time dobili mogućnost ulaganja u veliki broj kompanija na jednom mestu i bez barijera koje proističu iz različitih regulativa.
U zavisnosti od razvoja regiona razvijaće se i berze što će se ogledati u povećanju njihove tržišne kapitalizacije, povećanju prometa i broja listiranih kompanija kao i bržem rastu primarnog tržišta", tvrdi Vladan Pavlović.
I politička nestabilnost, svakako, utiče na berzanska dešavanja, a najbolji primer za to je pad indeksa na Beogradskoj berzi, početkom maja kad je napetost u vezi sa formiranjem vlade kulminirala.
U svetu je uobičajeno da berzanski indeksi reaguju ne samo na ekonomska kretanja, već i na politička, vojna, pa i vremenske prognoze i izveštaje. Zato se može reći da je reakcija naše berze na politička dešavanja dokaz da je tržište mnogo razvijenije danas nego pre četiri godine kad, recimo, nije bilo osetnog reagovanja indeksa na ubistvo premijera, zaključio je Pavlović.
Dejan Spalović
[objavljeno: 16.07.2007.]
