Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza – zatvoreno društvo odabranih
BEOGRAD - Nedavno su LJubljansku berzu kupili Austrijanci, a direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić izjavila je tim povodom da srpska još nije za prodaju. O novom gazdi Beogradske berze morala bi da odluči država zato što je direktno ili preko Agencije za sanaciju banaka, kao i banaka u kojima je vlasnik, najveći akcionar sa preko 40 odsto.
Među 42 vlasnika koji ukupno imaju 416 akcija su Erste banka, koja sa akcijama konsultantske kuće „Sinerdži kapital“, koju je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << međuvremenu kupila ima 13,2 odsto, Alfa banka 1,68, Montenegro banka iz Podgorice 2,88, NLB Kontinental banka iz Novog Sada 1,20, Astra banka 2,16, „Dunav osiguranje“ 2,88, Agrobanka 1,92 i Marfin banka 0,24 odsto. Značajan udeo ima i brokerska kuća Miodraga Kostića „MV investments“ - 4,09 odsto. Među vlasnicima domaće Berze su sa manje od jedan odsto i „Žitozajednica“, u kojoj je većinski vlasnik „Ist point“, zatim „Delta broker“ Miroslava Miškovića, kao i Univerzal banka.
U Agenciji za privredne registre pored svakog akcionara Beogradske berze naveden je i uplaćeni kapital sa 7. majom ove godine, a reč je o dokapitalizaciji iz raspodele neraspoređene dobiti iz 2007. godine. Među vlasnicima su i preduzeća „Bambi-Banat“, „Soja protein“ i firma „Kempten“, koja se bavi spoljnom trgovinom i čiji je osnivač s Kipra.
RANO ZA SLOBODNO TRGOVANJE
Ćosić kaže da akcije NJujorške berze može da kupi bilo ko, ali i da nije dobro preslikati tuđa iskustva ako se pre toga ne dostigne određeni nivo razvoja berze. „Berza u NJujorku je do pre koju godinu bila neprofitna organizacija čiji su članovi bili brokeri, ali poslednjih pet-šest godina radi kao firma čijim se akcijama slobodno trguje“, objasnio je Ćosić.
Suvlasništvo privrednika izaziva zabunu, jer su po ranijim pravilima akcionari Berze mogle da budu samo finansijske organizacije i brokerske kuće. Kako su nam rekli u Beogradskoj berzi, prema postojećoj zakonskoj regulativi osnivač, odnosno akcionar Berze može biti Republika Srbija, domaće i strano pravno i fizičko lice. Nadležni na Berzi, jedinom organizovanom tržištu kapitala u Srbiji, kažu da isključivo akcionari odlučuju o tome da li će prodati svoje deonice i pod kojim uslovima.
U vlasničkoj strukturi Beogradske berze konfuziju stvara i činjenica da je jedan od njenih akcionara sa 1,44 odsto i akcionarsko društvo Beogradska berza. Reč je o posedovanju sopstvenih akcija koje je po zakonu moguće, ali iz toga proizilazi obaveza kompanije da u određenom roku otuđi te akcije ili za toliko umanji kapital. Beogradska berza je zatvoreno akcionarsko društvo, akcijama se ne trguje, pa sada ne postoji mogućnost da se postojećim vlasnicima pridruže i drugi. Akcijama Berze je trgovano 2005. godine kada su pojedine banke u stečaju iznele na prodaju te vrednosne papire po ceni od 273.963 dinara. Jula naredne godine bile su 780.000 dinara, da bi posle pet meseci bila prodata samo jedna akcija za čak 1.123.200 dinara. Uslov za izlazak tih akcija na Berzu bio je kao i kod svih ostalih akcionarskih društava izdavanje prospekta. Prema prospektu Beogradske berze njena tržišna kapitalizacija je 5,16 miliona evra.
Komentarišući informaciju da Bečka berza, posle Budimpeštanske i LJubljanske, namerava da kupi još neke berze u regionu, pa i našu, Branislav Ćosić, direktor konsultantske kuće „Sal konsalting“, kaže da je prerano za prodaju. „Naše tržište nije još razvijeno jer od oko 2.000 firmi koje se kotiraju na tom tržištu kapitala samo tri su na listingu A i u tim uslovima mala je šansa da dođe neka ozbiljna inostrana berza. Prodaja domaće Berze bila bi promašaj i zato što bi i ono malo likvidnosti, zbog strogih kriterijuma koje bi uveo novi vlasnik, još opalo. Situacija bi se promenila jedino ako bi država na to tržište iznela akcije „Telekoma“ ili EPS-a jer bi ponuda bila veća i došli bi značajni institucionalni igrači, kao što se desilo u Hrvatskoj sa „Telekomom“, kaže Ćosić koji je od 1990. do 1994. godine bio direktor Jugoslovenskog tržišta kapitala, prethodnice sadašnje Berze. On to ilustruje činjenicom da je kod nas imovina svih investicionih fondova ispod 50 miliona evra, a da je promet na Berzi u sredu, na primer, bio samo oko dva miliona evra. „Mala likvidnost tržišta je posebno uočljiva na strani prodaje jer su glavni prodavci akcija fizička lica dok institucionalni igrači, investicioni i dobrovoljni fondovi učestvuju samo sa 20 odsto. Ako nema dobre ponude, tržište nije likvidno. Obrnuto je kod kupovine gde su glavni ulagači fondovi“, kaže Ćosić i dodaje da je jedan od razloga i činjenica da kod nas postoji koncentracija vlasništva, dok na razvijenim tržištima u svetu i suvlasnici sa manjim brojem akcija imaju određen uticaj na donošenje odluka, što je u Srbiji nezamislivo.
.jpg)
