Izvor: Blic, 26.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza unosnija od štednje
Berza unosnija od štednje
Ko je u januaru 2006. za 5.000 evra kupio akcije 'Agrobanke', danas na gomili ima više od 19.000 evra. Sličnu zaradu ostvarili su i kupci akcija drugih banaka, osiguravajućih društava i još nekih firmi. Gotovo sve likvidne akcije na Beogradskoj berzi tokom 2006. donele su svojim vlasnicima zaradu najmanje dvostruko veću od najpovoljnijih bankarskih kamata.
Apsolutni rekorder je 'Čačanska banka' čije su akcije od juna 2005. (prva cena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 7.500 dinara), kada su se pojavile na berzi, porasle za više od 10 puta i danas vrede gotovo 80.000 dinara. U poređenju s januarom prošle godine, pored akcija 'Čačanske banke', za više od 100 odsto porasle su i akcije 'Agrobanke', AIK banke, 'Univerzal banke', 'Dunav osiguranja', 'Globos osiguranja', 'Progresa' i 'Aleve' iz Novog Kneževca. Nešto manje od 100 procenata skočile su akcije 'Pekabete' i subotičke 'Fidelinke', a visok rast zabeležile su i akcije 'Tehnogasa' (81 odsto) i 'Energoprojekt holdinga' (74 odsto).
Iako je tražnja u prvih šest meseci 2006. bila dosta slaba, od najave preuzimanja 'Hemofarma' stvari su krenule uzlaznim tokom.
- Indeks rasta najlikvidnijih akcija u 2006. iznosio je 58 odsto, a najviše su rasle akcije iz oblasti finansijskog sektora. Ipak, mislim da su cene akcija banaka naduvane jer, kako stvari stoje, gotovo da nema nijedne banke koja vredi manje od 100 miliona evra, što je ipak preterano - objašnjava Nenad Gujaničić i 'AC brokera'.
Naš sagovornik objašnjava da je manjak kvalitetnih hartija od vrednosti veliki nedostatak Beogradske berze. Ipak, sitni ulagači, pod uslovom da ne pate od euforije bogaćenja preko noći i uz odgovarajuće investicione savete, mogu na berzi prilično spokojno da vrte svoju ušteđevinu i da ostvaruju zaradu koja čak i u skromnim varijantama značajno prevazilazi dobit od bankarskih kamata. I pored ponekog pada vrednosti, akcije stabilnih firmi ('Metalac', 'Alfa plam', 'Soja protein', 'Bambi'...) prošle godine su porasle od 16 do 25 odsto.
Po rečima Nenada Gujaničića, promet na berzi poslednjih dana pokazuje da su strani investitori dobro reagovali na rezultate izbora i da nemaju nameru da odustaju od ulaganja u Srbiju. Sa prometom od oko 20 miliona evra najveći strani ulagač tokom januara je 'Hrvatska poštanska banka'.
- U poslednje vreme primetno je pojačano prisustvo investitora iz Hrvatske - 'Zagrebačke banke', 'Privredne banke Zagreb' i drugih. Već duže vreme prisutan je i švedski investicioni fond 'East capital' koji ima akcije i u 'Merkatoru'. U velikom broju prisutni su i Slovenci koji su najbrojniji među stranim fizičkim licima. Prosečan portfelj sitnih ulagača iz Slovenije i nije tako mali i iznosi od 35.000 do 40.000 evra - objašnjava Gujaničić koji kaže da ima i naših ljudi koji trguju na berzama susednih zemalja, pre svih na Banjalučkoj berzi, gde ne postoji porez na kapitalnu dobit koji u Srbiji iznosi 20 odsto.
Branislav Krivokapić Šta je potrebno za trgovanje na berzi
- ugovor o posredovanju sa brokerskom kućom
- namenski račun u banci radi kupovine i prodaje akcije
- vlasnički račun u Centralnom registru hartija od vrednosti Uskoro 'Deltin' investicioni fond
Za sitne ulagače koji nemaju ni znanja, a ni vremena da se bave berzanskim kretanjima prava stvar su investicioni fondovi, kaže Nenad Gujaničić. Budući da je Zakon o investicionim fondovima usvojen nedavno, Gujaničić očekuje da će se prvi domaći fondovi na berzi pojaviti tokom godine. Kako 'Blic' saznaje, za sada jedini zahtev za registraciju investicionog fonda Komisiji za hartije od vrednosti dostavila je kompanija 'Delta'.
