Izvor: Glas javnosti, 14.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza nije u krizi već u teškoćama
BEOGRAD - Srpsko tržište kapitala nije u krizi, ocenio je juče predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, pozivajući se na analizu događaja na tržištu u poslednjih desetak dana. Problemi na tom tržištu nisu toliko duboki, niti imaju karakter kakav se u prvi mah činilo da imaju, te se ono što se desilo tokom protekle nedelje, koju su obeležili nagli padovi, ne može nazvati krizom, već teškoćama, smatra Štimac.
- Ono što se kod nas događa posledica je tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << faktora, od kojih je najvažniji raskorak sa reformama tržišta kapitala - istakao je Štimac. Reforme su, kako je naveo, krenule pre neku godinu i omogućile razvoj tržišta kapitala, nove učesnike na tržištu, rast broja registrovanih akcija, produbljivanje berze, osnivanje investicionih fondova. Međutim, u jednom trenutku krajem prošle godine „došlo se do tačke u kojoj je zakonski okvir postao tesan za dalji razvoj tržišta kapitala“, rekao je Štimac.
- Tržište je tada ušlo u period stagnacije jer nije bilo reformskog iskoraka zbog nekih drugih prioriteta. Krenula je i globalna finansijska kriza i njeni efekti, ekonomski, ali pre svega psihološki, prelili su se na naše tržište - naglasio je Štimac i dodao da efekte krize ne treba ni preceniti ni potceniti. Predsednik Komisije je podsetio da su na tržištu strani investitori i da je uobičajeno da oni deo onoga što se dešava na svetskom tržištu prenesu na tržište Srbije.
OPORAVAK NA BERZI
Indeksi akcija Beogradske berze završili su juče u plusu, „beleks 15“ od 3,02 odsto, a opšti „beleks lajn“ od 1,21 odsto. Promet iz 644 transakcije vredeo je nešto više od 228 miliona dinara (2,83 miliona evra). Dobitnike u kontinuiranom poslovanju predvode Veterinarski zavod Subotica sa skokom od 17,52 odsto, AIK banka i „Velefarm“ s rastom od oko 13 i „Metalac“ bezmalo 11 odsto, dok je cena „Energoprojekta“, članice A listinga, porasla sedam procenata.
INTERVENCIJA NBS
Narodna banka Srbije saopštila je juče da je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 60 miliona evra da bi, pri prometu od 358,4 miliona evra i povećanoj tražnji klijenata banaka za devizama, obezbedila potrebnu likvidnost tržišta i sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Posle intervencije NBS kurs se smirio na 81,26 dinara za evro.
U prilog činjenici da nema mesta za paniku, kao i da se naše tržište razvija i ima veliki potencijal govore parametri, kazao je Štimac. Jedan od njih je koeficijent tržišne i obračunske vrednosti akcija koji, uprkos dešavanjima u poslednje vreme, nije pao ispod jedan, što znači da „supstanca“ nije ugrožena. Taj koeficijent je poslednjeg dana prošlog meseca bio 1,38 prema 2,04 na kraju prošle godine. Na nivou s kraja septembra, prema podacima Komisije, bio je i poslednjeg radnog dana protekle nedelje, odnosno 10. oktobra.
Štimac je najavio i nove konkretne mere na Beogradskoj berzi, uključujući limitiranje zone fluktuacije, odnosno pomeranja cena u toku jednog dana sa 20 na 10 odsto, koje će biti usvojene narednih dana i koje treba da doprinesu smirivanju stanja. Štimac je rekao da će biti doneta i mera određivanja minimuma broja naloga akcija kojima se može trgovati tokom dana (ograničenje unosa naloga akcija za kupovinu ili prodaju tokom blackouta, odnosno nestanka struje i pada sistema), a biće i promenjen način obračuna završne cene akcije. „Sve to će biti sprovedeno kako bi se zaštitili mali investitori“, rekao je on i dodao da je održan i sastanak s predstavnicima investicionih fondova, koji su, takođe, predložili konkretne mere kako bi se osigurala zaštita i njihovih portfelja. Kriza se, kako je rekao, na našem tržištu reflektovala pre svega usled povlačenja stranih investitora i imala je psihološki efekat na stanovništvo i domaće investitore.
Štimac je kazao da je već u toku jučerašnjeg dana nastavljen oporavak indeksa na Beogradskoj berzi. Pad vrednosti akcija nije vezan za poslovanje tih kompanija, tvrdi prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti i navodi da svi parametri govore u prilog tezi da je naše tržište u razvoju i da ima potencijala za dalji rast.
