Izvor: B92, 25.Jul.2012, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin: Španiji ne treba nova pomoć
Berlin -- Pogrešno je misliti da će Španija da zatraži od evrozone dodatnu pomoć za spasavanje nakon pomoći za banke, izjavio je portparol nemačkog ministarsva finansija.
"To je pogrešno, to nije na dnevnom redu", rekao je portparol posle sinoćnog susreta nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea i španskog ministra ekonomije Luisa de Gindosa, ogovarajući na pitanje povodom takvih špekulacija.
Dvojica ministara su posle susreta u Berlinu izdala zajedničko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopštenje u kojem su ukazali da povećani troškovi koje Španija plaća da bi pozajmila na trzištima nisu u saglasnosti sa njenom ekonomskom snagom, niti reformama koje je preduzela.
"Sadašnji nivo kamatnih stopa koje preovladavaju na tržištu suverenog duga ne odgovara fundamentalnim činiocima u španskoj ekonomiji, njenom potencijalu rasta i održivosti javnog duga", navedeno je u zajedničkom saopštenju.
Takođe je ukazano da su se ministri složili da je sporazum Evropske unije o ulivanju čak 100 milijardi evra (122 milijarde dolara) u poljuljani španski bankarski sektor od ključnog značaja za ponovno uspostavljanje poverenja u tu zemlju.
To će "doprineti razbijanju začaranog kruga izmedju bankarskog sektora i suverene dužničke krize", dodato je u saopštenju.
Zajedničko saopštenje je usledilo posle sve većih, ali odlučno odbacivanih špekulacija da je Madrid veoma blizu toga da zatraži punu inostranu pomoć za spasavanje.
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočava Španija je što je spasavanje njenih oslabljenih banaka povećalo njen dug, podrivši tržišno poverenje u njenu ekonomiju, četvru po veličini u evrozoni.
De Gindos će danas kasnije u Parizu razgovarati sa svojim francuskim kolegom Pjerom Moskovisijem.
Povećan finansijski pritisak na Španiju
Sa druge strane, Finansijski pritisak na Španiju nikako da pokaže znake slabljenja, jer su investitori tražili povećane kamatne stope da bi kupili španske vladine obveznice.
Prinos, ili kamatna stopa, na španske orijentacione 10-ogodišnje obveznice povećan je u ranom poslovanju 0,11 procentnih poena, na 7,65 odsto.
Španija nastoji da izbegne primanje pune pomoći za spasavanje koju su već dobile Grčka, Irska i Portugalija, ali mnogi investitori već smatraju da je neizbežno da ta recesijom pogođena članica zone evra zatraži inostranu pomoć.
Španija je takođe pogođena stopom nezaposlenosti od gotovo 25 odsto i ogromnim finansijskim problemima u svojim regionima.
Vlada Španije očajnički traži podršku od svojih partnera u Evropskoj uniji.
Ministar ekonomije te zemlje Luis de Gindos će otputovaće u Pariz radi razgovora sa svojim francuskim kolegom Pjerom Moskovisijem, nakon što se u utorak sastao sa nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom.
