Izvor: Politika, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd preskup za Engleze
Kada je prošetao kroz beogradske tržne centre i samousluge, profesor Pol Dobson zapitao se kako prosečan potrošač u Srbiji uopšte preživljava. Bio je šokiran cenama koje su, prokomentarisao je, više nego u Britaniji, a prosečan Englez zarađuje mesečno sedam-osam puta više od našeg građanina.
– Hrana je preskupa, a nije mi jasno kako sok od jabuke može biti jeftiniji od jabuka, začudio se i odmah upitao domaćine gde oni kupuju, da li su kao Britanci lenji u potrazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nižim cenama ili više „naginju” kupcima iz Nemačke koji su vrlo obrazovani, obavešteni i skloni neumornim potragama kako bi uštedeli čak i jedan evro.
Jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za konkurenciju u oblasti trgovine na malo, prethodnih dana svoja iskustva primenio je i na našem tržištu, gde je sa Komisijom za zaštitu konkurencije radio na još jednoj analizi srpske trgovine i učešća u maloprodaji. Iako je tek načeo ovu temu, posle prvog pregleda podataka kojima raspolaže naša antimonopolska komisija, zaključio je da je tržište Beograda jedno od najkoncentrisanijih u Evropi – ispred nas samo je tradicionalno „zatvorena” Švedska.
– Opasnost je ako postoji domaći trgovac koji je toliko moćan da sprečava dolazak novih i ekspanziju postojećih trgovaca. Sprečavanje monopola je važan posao, ali je zaustavljanje tog monopoliste mnogo važnije. Ako on uspe, monopol može postati trajan – kaže Dobson, koji je Srbiju svrstao u tržišta centralne i jugoistočne Evrope koja su prethodnih godina prolazila kroz iste probleme. Ipak, objasnio je, ako postoji konkurencija i strani lanci krenu u Srbiju, tržište maloprodaje može biti korenito unapređeno za samo nekoliko godina.
Ako je za utehu, probleme u koncentraciji trgovine na malo poslednjih godina ima i Velika Britanija. Veliki lanci i dalje rastu nauštrb manjih, ali zahvaljujući zakonima i ovlašćenjima Britanske komisije za konkurenciju, ovaj problem je pod kontrolom.
– Imamo četiri velika trgovinska lanca koja zauzimaju oko tri četvrtine prodaje u supermarketima. Oni se suočavaju sa rastućom konkurencijom diskontnih lanaca kao što su Aldi, Lidl i Neto i ekskluzivnih prodavnica kao što su Vejtros i Marks end Spenser, kao i specijalizovanih trgovinskih lanaca. Naravno, ostaje pitanje da li ova tržišna utakmica ide u korist kupaca. Komisija za konkurenciju već dve godine istražuje celo tržište trgovine na malo kako bi se utvrdilo da li je potrebna naša intervencija. Odgovor ćemo imati za nekoliko meseci – kaže Dobson.
Iako nemaju jasno određeno tržišno učešće, britanske vlasti iz ove oblasti bi, kaže on, bile zabrinute ako bismo, umesto četiri, u jednom trenutku ostali sa samo tri velika lanca. Naravno, sve se strogo kontroliše, a kako se kod njih brine o konkurenciji pokazuje i jedan zanimljiv primer iz 2003. godine. Tada je, naime, Britanska komisija za konkurenciju zabranila svakom od prva tri najjača trgovinska lanca da preuzmu Sejfvej – četvrti po veličini, posle čega ga je pod svoje uzeo „petoplasirani” Morison.
– To je rezultiralo padom cena tokom proteklih nekoliko godina i obezbedilo veći izbor potrošačima. Prema tome, žustro delovanje u prevenciji monopola urodilo je plodom kod nas i po istom principu i u drugim zemljama. Profitirali su naravno kupci – objašnjava naš sagovornik.
Ne želeći da daje preuranjene ocene o našem tržištu i prilikama, koje nimalo ne ohrabruju, pomenuo je samo da bi britanske vlasti bile vrlo zabrinute ako bi na lokalnom nivou ili u jednom gradu bilo manje od tri snabdevača ili kada bi jedan beležio tržišno učešće više od 40 procenata.
Na pitanje da li najavljeni dolazak austrijskog Špara znači neki pomak, Dobson kaže: za kupce – ne, jer ovaj trgovac nije pravi konkurent koji će doneti niže cene. Kako posluje po principu franšizinga, uz Špar bi, objašnjava, profitirali mali individualni trgovci, dok bi potrošači osetili značajnije promene tek ako dođu veliki evropski diskontni lanci koji inače imaju politiku niskih cena.
– Kada je Tesko stigao u Mađarsku nisu mu se obradovali dobavljači jer je tražio niže cene, a ni radnici jer su morali da više rade. S vremenom, prevagnula je tržišna logika i individualni interesi potrošača – da kupuju jeftinije proizvode i da imaju veći izbor, a dobavljači veći obrt – ilustruje primerom Dobson.
Da se u Srbiji odavno upalila crvena lampica u trgovini, potvrdio je i ovaj britanski stručnjak kada su mu u Komisiji za zaštitu konkurencije rekli da i građani primećuju da imamo dominantne igrače u trgovini.
– Merenje tržišnog udela je težak posao u bilo kojoj zemlji, pa čak i u uređenim društvima gde postoje podaci, a vlasti imaju moć da ih dobiju u svakom trenutku. U sredinama u kojima nije tako, opet nije teško delovati, jer je trgovina transparentan sektor u kome se jasno mogu uočiti dominantni igrači, oni koji krše pravila konkurencije i zbog kojih potrošači snose posledice. Znak upozorenja su visoke cene, siromašna usluga i ograničen asortiman koji se ne razvija drastično tokom vremena, kaže Pol Dobson.
Najvažnije je zato da nadležni imaju mogućnost da pokažu da je borba protiv tržišne dominacije moguća. Uz pomoć vlade svakako, smatra on, mogu da se izbore sa problemom. Ostalo je na potrošačima – s nadom da će kupovati po svom izboru i tražiti najbolje cene i usluge.
-----------------------------------------------------------
Stranac među Amerikancima
Profesor Pol Dobson radi u Britanskoj komisiji za konkurenciju, član je Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Saradnik je u gotovo svim svetskim institucijama koje se bave zaštitom konkurencije, a i prvi je stranac koji je primljen u Savetodavni odbor američkog antimonopolskog instituta.
[objavljeno: ]
.jpg)
