Izvor: B92, 26.Okt.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd može da bude kao Barselona
Beograd -- Beograd može da se razvija jer ima potencijale u priobalju, neiskorišćenoj energiji sunca i podzemnih voda i svim vidovima alternativnog i gradskog prevoza.
"Dosta toga bi trebalo popraviti ili izmeniti, ali Beograd ima potencijala i može da pruži mnogo više svojim stanovnicima i turistima", ocenjuje dr Aleksandar Ivančić, ekspert za infrastrukturno planiranje i energetske sisteme, koji živi i radi u Španiji. Ovaj mašinski inženjer, inače, sačinio je energetski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plan za Barselonu.
"Beogradsko priobalje je duže nego obala velike većine mediteranskih gradova", navodi Ivančić.
ARHITEKTURA
"Savremeni izgled milionski grad ne stiče tako što će se sazidati nekoliko zgrada, firmiranih arhitektonskih ikona, i ostaviti po strani, recimo, javni prostor, saobraćaj, kvalitet popločavanja ulica, održavanje fasada. U svetu jenjava tendencija arhitektonskih ikona, koje nisu ništa drugo do vid komunikacije moći, bilo političke ili na nivou velikih korporacija. Pre svega zato što su se takve zgrade pokazale kao izuzetno skupe i dosta nefunkcionalne. Plašim se da u Beogradu mnogi to još ne znaju...", smatra Aleksandar Ivančić.
On smatra da je "konkurs za idejno rešenje Beton hale i veze Savskog pristaništa i Kalemegdana, odnosno Kosančićevog venca dao lep početni rezultat. Međutim, beogradsko priobalje je veoma veliko i bilo bi korisno odrediti prioritete i fokusirati sredstva i kreativnu energiju na neke strateške segmente".
Iskustva Barselone su primenljiva i na Beograd, od organizacije javnog prevoza, preko prečišćavanja otpadnih voda, do eliminacije gradskog otpada, korišćenje njegovog energetskog potencijala, pa do gradskih "hladovoda" za klimatizaciju. Prestonica Srbije, po njemu, ima izvrsne potencijale obnovljivihe izvora energije, koji bi se koristili za zagrevanje vode za grejanje.
"Solarna energija bi se mogla koristiti i za podršku u nekim od gradskih toplana - za takvu primenu postoje izvanredni primeri u skandinavskim zemljama, koje imaju znatno oštriju klimu od naše i daleko manju osunčanost", smatra o.
Na probleme, koje Beograđani imaju u svakodnevnom učešću u saobraćaju, ukazuje i Ivančić, ali napominje da smo na dobrom putu, nakon izgradnje mosta na Adi. On predlaže i alternativni prevoz, ali i povećanje svesti građana, koji su automobil prihvatili kao statusni simbol.
"U Barseloni sam video apsolutnu revoluciju po pitanju korišćenja bicikala. Tu je gradska administracija odigrala vrlo bitnu ulogu, napravljeno je preko 150 kilometara biciklističkih staza u gradu koji je po teritoriji koju zauzima znatno manji prostor od Beograda", kaže on.
Ivančić objašnjava da "sistem javnih bicikala pokriva ceo grad, raspolaže sa oko 6.000 vozila i 420 stanica, gde ih možete rentirati, i oko 150.000 korisnika, praktično svaki deseti stanovnik grada. Svakako da može mnogo toga da se kaže i o potrebi za metroom, ali ima i drugih načina da saobraćaj ne bude u kolapsu".
Od energetskog plana korist bi imali građani
U Evropi je energetsko planiranje sa državnog prebačeno na lokalni nivo. Sporazum evropskih gradonačelnika o održivoj lokalnoj energiji potpisalo je oko 3.000 čelnika gradova koji predstavljaju više od 130 miliona stanovnika.
"Plan koji smo radili u Barseloni i zatim sproveli u periodu od 2001. do 2010. bio je jedan od pionirskih koraka na tom polju, međutim i danas je jedna od vodećih referenci u Evropi", kaže Ivančić.
On navodi da bi Beograđani mogli da imaju koristi od takvog plana ukoliko bi se pristupilo sa praktične strane i sa neophodnom dozom realizma i pragmatičnosti.
"Jedan od većih problema pri izradi energetskog plana Barselone bio mi je da ubedim političare da uz strateški plan odmah radimo i akcioni, uz konkretne projekte sa procenom investicija i proračunom energetskih ušteda. Takav pristup skraćuje put do poboljšanja", dodaje on.
