Izvor: Blic, 04.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Benzin skuplji sedam dinara?
Benzin skuplji sedam dinara?
Ministarstvo rudarstva i energetike danas će uputiti ministarstvima finansija i trgovine, turizma i usluga pravilnik o korekciji cena derivata nafte, na osnovu kojeg bi osnovna cena goriva trebalo da se poveća za preko 20 odsto. Ukoliko ovaj pravilnik bude prihvaćen u resornim ministarstvima, maloprodajna cena goriva bi trebalo da bude veća za pet do sedam dinara.
Ako pak Vlada Srbije smanji akcize za maksimalnih 20 odsto, kako je propisano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zakonom o akcizama, gorivo bi na benzinskim pumpama poskupelo nešto manje, a prerađivači i trgovci derivatima radili bi sa dobitkom.
Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi u kojoj već gotovo dva meseca nema pojedinih derivata nafte. Očekuje se da će sa poskupljenjem na pumpama biti više dizela.
Jedan od razloga nestašice je loše isplaniran energetski bilans koji se menja iz godine u godinu. Ne uzimaju se u obzir potrebe tržišta već ono što rafinerije mogu da proizvedu. Tako se preradom iz sirove nafte dobija više benzina, a manje dizela nego što je Srbiji potrebno.
Drugi, ne manje bitan razlog je upravo nerealno niska cena goriva u odnosu na cenu sirove nafte na svetskom tržištu. Naftne kompanije u Srbiji su takođe jedine koje posluju sa gubicima. Razlog ovakvog stanja je, tvrde upućeni, što država već dugo ne poštuje sopstvenu uredbu o cenama derivata nafte, te radi očuvanja socijalnog mira ne dozvoljava poskupljenja goriva, iako sirova nafta dostiže najveće, ikad zabeležene, cene na svetskim berzama. Kako su već mnogo puta ponovili privatni uvoznici, Vlada Srbije ne može njih da natera da rade sa gubitkom, ali svoju kompaniju (NIS) može. Tako je i ovog puta neusklađenost cena dovela do nestašica, pošto privatne kompanije nisu uvezle sve ugovorene količine nafte. S druge strane, ni Naftna industrija Srbije nije, kako se obavezala, uvezla količine dizela koje nedostaju (30.000 tona), jer nije imala gde u regionu da kupi jeftinije nego što je kod nas.
Tako se stiče utisak da je država, zapravo, najveći neprijatelj NIS-a, kompanije čiji je vlasnik. U trenutku restrukturiranja i planirane privatizacije, nacionalna naftna kompanija posluje sa gubitkom i time sebe obezvređuje.
Ukoliko se ministarstva usaglase i podignu cenu derivata nafte u skladu sa uredbom, možemo očekivati stabilniju snabdevenost tržišta, jer će NIS uvesti količine dizela koje nedostaju, a privatnici naftu koju nisu u prvih šest meseci. Jovana S. Polić
