Izvor: B92, 14.Feb.2010, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Benzin može i do 35 dinara manje?
Beograd -- Smanjenjem rafinerijske cene prerade nafte, i akcize i PDV-a države derivati u Srbiji bili bi jeftiniji za čak 30 do 35 dinara, kaže Stanko Šarac.
Šarac, vlasnik privatnih pumpi Gaspetrol u Pančevu, kaže da računica pokazuje da je od juna 2005. do kraja januara ove godine u NIS-ovim rafinerijama cena prerade za motorne benzine porasla za 95,16 odsto (odnosno sa 24,9 na 48,75 dinara), akcize su u istom periodu skočile za 70,55 odsto, a porez na dodatu vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za 66,37 procenata.
„Kad su u pitanju državna zahvatanja u litri goriva, situacija je još kritičnija kad je u pitanju dizel D2 gde su akcize za proteklih pet godina povećane za 109,85 odsto, odnosno sa 14,52 na 30,47 dinara", kaže Šarac i dodaje da u međuvremenu jedino nije menjana maloprodajna marža od oko pet dinara, koja je trebalo da isprati povećanje ovih troškova za 83,24 odsto i shodno tome marža iznosi 9,16 dinara.
Imajući u vidu takve okolnosti, inicijativni odbor Grupacije za promet nafte i naftnih derivata uputio je vladi, odnosno ministarstvima energetike, trgovine i finansija zahtev za sprečavanje zloupotrebe monopolskog položaja NIS-a i usklađivanje trgovačke marže s rastom rafinerijske cene prerade i sa akcizama sve dok se ne ukine monopol koji NIS ima na srpskom tržištu.
Upitan zašto su privatnici reagovali tek kada je NIS objavio niže cene, Šarac kaže da je Ministarstvo energetike još lane dobilo podatke o troškovima benzinskih pumpi iz čega se moglo zaključiti da je za normalno poslovanje prosečne benzinske pumpe potrebno da ima najmanje 10 evrocenti marže po litri prodatog derivata.
Doneta je, međutim, odluka da se poveća samo cena rafinerijske prerade i na taj način sve efekte povećanja NIS je zadržao za sebe. Jer da je povećao maržu, onda bi se efekat povećanja podelio i na ostale prometnike.
Evrodizel za ekstra zaradu naftaša
Prosečna cena evrodizela u Srbiji je 108,9 dinara, a jedina kompanija koja je smanjenjem svoje marže spustila cenu je Naftna industrija Srbije. Na 474 pumpe, koliko NIS ukupno ima u Srbiji, ovo gorivo jeftinije je za 2,5 dinara po litru. Druge kompanije nisu bile spremne na ovakav korak. Ako je NIS spustio cenu, postavlja se pitanje zašto to nisu uradili i privatni prometnici.
Na evrodizelu se u proseku zarađuje 19 dinara marže i mogao bi da se prodaje značajno jeftinije. Teza da ce sniženje cena na pumpama rezultirati gašenjem nekih kompanija, kako tvrde privatnici, ipak ne pije vodu. Vozači u Srbiji i dalje koriste najskuplje gorivo u regionu, pa tako kada je na primer reč o evrodizelu za deset litara ovog derivata Bugarin plaća 9,9 evra, u Crnoj Gori treba 9,7 evra, a kod nas 11 evra.
Stručnjaci kažu da sve kompanije imaju odličnu zaradu na evrodizelu i nisu planirali da se toga odreknu, sve dok NIS nije počeo da proizvodi domaći proizvod. Održivija je ipak teza da su u slobodnom uvozu evrodizela i TNG, privatni trgovci naftnih derivata prevashodno videli priliku da povećaju svoj profit, što je samo po sebi legitimno.
Rezultat toga su bile jednake cene evrodizela, iako je Vlada Srbije svojim uredbama i ostalim zakonskim aktima kojima se reguliše promena cene, odredila samo maksimalnu ali ne i minimalnu cenu evrodizela.
U NIS-u kažu da su prilikom smanjenja cene ispunili sve pravne norme, uključujući uredbu o određivanju cena goriva. Uredba određuje granice marže u rasponu od nula do pet dinara i omogućava svakoj kompaniji da sama određuje iznos marže u tim granicama. Tako je, kako kažu u NIS-u, ova kompanija iskoristila svoje pravo da smanji maržu u cilju zadovoljavanja potreba svojih klijenata.
„Svi koji uvoze i prodaju benzin i evrodizel imaju slične troškove. Pa ako neko na tržištu spusti cene, prirodno je da i drugi spuste cene, jer potrošači kupuju kod onoga ko ima najnižu cenu sa istim kvalitetom. Stoga bi i drugi trebalo po tržišnoj logici da spuste cene goriva. Ne moraju, ali će ih tržište prinuditi na to", optimista je ekonomista Danijel Cvjetićanin.
