Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beneluks nacionalizovao deo Fortis banke
Vlade tri države uložile 11,2 milijarde evra za otkup deonica kako bankarski i osiguravajući gigant ne bi pao kao žrtva globalne kreditne krize
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 29. septembra – Vlade Belgije, Holandije i Luksemburga uložile su oko 11,2 milijarde evra za otkup deonica Fortis banke, kako bi je sačuvali od bankrota, saopšteno je danas centrali banke u Briselu.Belgijski premijer Iv Leterm kazao je da pomoć država Beneluksa pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štedišama i investitorima da neće biti dopušteno da Fortis, bankarski i osiguravajući gigant, bude žrtva globalne kreditne krize, nakon što su njegove deonice naglo devalvirale poslednjih dana.
Leterm je objasnio da je odluka o osiguravanju likvidnosti Fortisa doneta posle sastanaka koje su predstavnici tri vlade održali tokom vikenda sa rukovodstvom banke.
– Preuzeli smo odgovornost na sebe, nismo ostavili štediše na cedilu – konstatovao je Leterm.
Pojedinačno, Belgija je ulogom u iznosu od 4,7 milijardi evra preuzela 49 odsto belgijskog učešća, isto su učinili Holanđani sa ulogom od četiri milijarde za svojih 49 odsto, dok je učešće Luksemburga u otkupu oko 2,5 milijardi.
Poslovodstvo Fortisa, vodeće banke u Belgiji osnovane 1800. godine i jedne od 20 najvećih u svetu, požalilo se pre nekoliko meseci da banka kuburi sa svežim likvidnim novcem. Ali u poslednjih nekoliko dana, posle kraha finansijskog sistema na Volstritu, situacija se pogoršala, jer su ulagači panično počeli da podižu uloženi novac.
Predsednik Fortisa Moris Lipen napustiće dosadašnji položaj, a kako je najavio premijer Leterm, na njegovo mesto će biti postavljen čovek koji nije zaposlen u toj kompaniji.
Na današnjoj konferenciji za medije predstavnici Fortisa reagovali su neuobičajeno emotivno, saopštivši gotovo plačnim glasom da su novinari svojim pisanjem o lančanim efektima krize koja je pogodila finansijsko tržište SAD doprineli uznemirenju evropske javnosti.
Neki od novinara koji su prepoznali sopstvenu krivicu u svemu tome uputili su izvinjenje poslovodstvu Fortisa i objasnili da nisu imali loše namere i da su nehotice proširili paniku među klijentima.
Prethodna konferencija za novinare, koja je održana u petak na istom mestu, nije nagoveštavala ovakav „vikend-scenario”. Štaviše, čula su se uveravanja da je sve u redu i da nema razloga za brigu među klijentima Fortisa, niti potrebe za drastičnim merama države.
Holandski ministar finansija Vouter Bos rekao je da je nedostatak poverenja u Fortis neosnovan, jer je to bila dobra banka.
– Mi ne bismo ovo učinili da nemamo poverenja u ovu banku – obrazložio je Bos.
On je naglasio da je obaveza Beneluksa da sačuva Fortis u vremenima koja su „teška poput sadašnjih”.
Nut Velink, guverner Narodne banke Holandije, ocenio je da je američka finansijska kriza kumovala događajima u Beneluksu.
– Ono što se dešava u SAD nesumnjivo je pogodilo finansijski sektor u ostatku sveta. To će najpre pogoditi banke koje se nalaze u specijalnoj poziciji, a Fortis je postala banka u takvoj poziciji – kazao je Velink odo juče privatnoj kompaniji sa najviše zaposlenih u Belgiji.
Intervencija vlada tri susedne države u saradnji sa Centralnom evropskom bankom trebalo bi da obnovi poverenje u banku pre sutrašnjeg ponovnog otvaranja tržišta, posle sumorne nedelje u kojoj su akcije Fortisa vrtoglavo padale.
Belgijski zvaničnici najavili su da će banka ponuditi bolje uslove i čvršće garancije za sitne štedne uloge građana.
V. Jokanović
[objavljeno: 30/09/2008.]
