Izvor: B92, 08.Mar.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belex15 za nedelju dana niži 7%
Beograd -- Na nedeljnom nivou, pad vrednosti indeksa akcija najlikvidnijih domaćih preduzeća Belex15 iznosi 7,03 odsto.
Negativan trend uslovljen je političkom i ekonomskom situacijom, ali i dešavanjima na svetskim i tržištima u regionu
Istovremeno, pad vrednosti opšteg indeksa BelexLine iznosi 4,49 procenata. Takođe je petak, 7. mart doneo i najniže vrednosti pokazatelja Berze u poslednjih godinu dana, "vraćajući nas" na kraj januara 2007. godine, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su vrednosti indeksa bile upravo na tim najmanjim nivoima.
Najveća dnevna negativna promena vrednosti za oba indeksa je zabeležena u četvrtak, 6. marta, kada je indeks Belex15 zabeležio pad od 4,85 odsto, dok je vrednost indeksa BelexLine umanjena za 2,54 procenta.
Rast cene veći od jednog procenta među akcijama u režimu kontinuiranog trgovanja ostvarile su samo hartije beogradskih preduzeća Velefarm, 3,13 odsto i Kopaonik, 2,72 procenta. Pad cena za više od deset odsto pretrpele su akcije firmi iz prestonice Univerzal holding, 16,49 odsto, Globos osiguranje, 12 procenata, Politika, 11,11 odsto i Informatika, 10,91 odsto.
Ohrabrujući podaci dolaze jedino iz ugla posmatranja dnevnog obima prometa, kao i učešća stranih investitora. U periodu od 3. do 7. marta prosečan dnevni obim prometa uvećan je u odnosu na prethodnu nedelju na 285,2 miliona dinara (3,4 miliona evra).
Strani investitori su ostvarili 63,30 odsto nedeljnog trgovanja akcijama, i to, praktično jednak iznos na kupovnoj i na prodajnoj strani ovim hartijama od vrednosti, ističe se u izveštaju Berze.
Negativan trend na Beogradskoj berzi uslovljen je političkom i ekonomskom situacijom, ali i dešavanjima na svetskim i tržištima u regionu. Indeksi berzi u okruženju, kako u zemljama bivše Jugoslavije, tako i u Bugarskoj, Rumuniji i Madjarskoj, beleže negativnu promenu vrednosti na nedeljnom nivou.
U izveštaju se podseća da je i na razvijenim svetskim tržištima prisutan pad indeksnih pokazatelja. Finansijski servisi širom sveta opravdanje za ovakva kretanja nalaze u "lošem zdravlju" svetske ekonomije, prvenstveno u drastičnom rastu cena nafte i zlata, kao i evra u odnosu na američki dolar, posledičnim inflatornim očekivanjima na svetskom tržištu, potencijalnom rastu nezaposlenosti, kao i nastavku hipotekarne krize na tržištu SAD.
Grafikoni najreprezentativnijih evropskih i svetskih indeksa, praktično su identični - nagli pad vrednosti krajem januara, lagani oporavak ili stagnacija tokom februara, ali i ponovna, negativna korekcija u periodu od 3. marta. Jasno je zbog toga da se atmosfera svetskih tržišta oseća i na tržištu Beogradske berze.
Investicione odluke su s jedne strane pod uticajem navedenih medjunarodnih faktora, ali presudna je ipak aktuelna situacija na domaćem tržišu, izražena inflatorna očekivanja u zemlji, nestabilnost Vlade i slično.
