Izvor: Politika, 27.Jun.2011, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beko spreman da proda akcije „Luke Beograd” gradu
Ne postoji pojedinac koji može da odoli napadu države – i u tome nisam izuzetak, naveo ovaj biznismen
Milan Beko, jedan od vlasnika „Luke Beograd”, spreman je da proda svoje akcije u tom preduzeću gradu Beogradu po ceni po kojoj ih je stekao. Uslov je da mu prestonica plati kamatu koju, inače, država plaća stranim bankama kada se kod njih zadužuje.
To je Bekov odgovor na prekjučerašnju ponudu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da grad kupi „Luku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 40 miliona evra, koliko je Beko preduzeće platio 2005. godine.
Beko je juče u pisanom odgovoru „Politici” naveo da se već obratio međunarodnoj revizorskoj firmi KPMG oko preciznog utvrđivanja cene.
–Grad će dobiti preduzeće sa 200 hektarazemljišta i razrađenom razvojnom strategijom na bazi Libeskindovog projekta „Grad na vodi”.Ne postoji pojedinac koji može da odoli napadu države –i u tome nisam izuzetak. Utoliko želim da se tehnika kupovine akcija obavi u štokraćem roku – naveo je Beko.
Poznati biznismen je krajem prošlog meseca predložio državi da od njega otkupi „Luku Beograd”. Njegova ponuda usledila je nakon što je Viši sud u Beogradu uveo privremenu meru kojom je zabranio toj kompaniji da raspolaže, otuđuje i opterećuje oko 120 hektara sa obe strane Pančevačkog mosta dok se ne dokaže kome – „Luki” ili gradu – pripada pravo korišćenja zemljišta na desnoj obali Dunava.
Premijer Mirko Cvetković tada je odgovorio kako bi bilo dobro da Beko ponudu uputi svima, a ne samo državi. Beko je za „Politiku” potom izjavio da ponuda važi samo za vladu. Pošto ona to nije učinila, kazao je Đilas, grad će prihvatiti Bekov predlog.
– Očekivao sam da će država dati ponudu, pošto je „Luku” prodala ona, a ne grad Beograd. Ako hoće da prodaju „Luku” po istoj ceni po kojoj su je kupili, mi ćemo da je kupimo od njih i završimo tu priču. Koliko ja znam, to je bilo 40 miliona evra – kazao je Đilas.
Pomenuta svota koju traži Beko trebalo bi da se uveća za kamatu visine četiri do šest odsto, koliko inače košta cena novca za državu kod međunarodnih finansijskih institucija.
Preduzeće „Luka Beograd” privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine. Posle prvog kruga svojinske transformacije, Akcijski fond je posedovao 30 odsto akcija, Fond PIO 10 odsto, dok je preostalih 60 odsto bilo u vlasništvu malih akcionara.
„Vorldfin” je pre šest godine kupio „Luku” za oko 40 miliona evra i danas ovaj investicioni fond poseduje 93 odsto kapitala „Luke”, dok se oko sedam odsto nalazi u rukama malih akcionara.
Grad i „Luka” već osam godina se spore oko prava korišćenja na lučkom zemljištu. Grad je 2003. godine podneo predlog za uknjižbu na 87 hektara lučkog zemljišta. To mu je Drugi opštinski sud odobrio. Sadašnji vlasnici „Luke”, a to su, prema navodima Saveta za borbu protiv korupcije, Milan Beko, Ivana Veselinović, Ivana Mišković-Karić i Marko Mišković, uložili su žalbu 2005. godine posle kupovine većinskog dela akcija. Spor su dobili pred Okružnim sudom. Novi predlog za uknjižbu, tri godine kasnije, grad je podneo za 110 hektara i ostvario to pravo. Međutim „Luka” je iste godine osporila ovu uknjižbu i izdejstvovala vraćanje predmeta u ponovni postupak. Grad 2009. godine u novom sudskom postupku uspeva da uknjiži 110 hektara, na šta se „Luka” žalila i dobila spor pred Višim sudom u julu prošle godine. Tada je zemljište između Pančevačkog mosta i Ade Huje presudom Višeg suda vraćeno „Luci Beograd” na korišćenje.
U svim sporovima glavni argument „Luke Beograd” je da 36 godina star ugovor između grada i te kompanije nikada nije stupio na snagu. Grad je sve vreme tvrdio suprotno. Paralelno sa tim procesima, i grad i „Luka” su podneli zahteve za konverziju prava korišćenja u pravo svojine. Jer, da bi „Luka” mogla da gradi stambeno-poslovni kompleks na oko dva miliona kvadrata, za koji je angažovala poznatog arhitektu Danijela Libeskinda, mora najpre da dokaže da je korisnik zemljišta. Potom da korisništvo konvertuje u vlasništvo i da plati razliku između tržišne vrednosti zemljišta i cene plaćene za kapital preduzeća. „Luku Beograd” na to obavezuje Zakon o planiranju i izgradnji.
Beko ne krije da je „Luku” kupio da bi na jednom delu zemljišta gradio stanove, a na drugom se bavio lučkom delatnošću. Međutim, kako je nedavno za „Politiku” izjavio, o konverziji će razmišljatikada Zakon o planiranju iizgradnji bude usaglašen saUstavom. „Odnosno, kada mi budevraćeno pravo da gradim nalučkim parcelama. To pravo mi jeoduzetopomenutim zakonom”.
D. Mučibabić
objavljeno: 28.06.2011.
.jpg)
