Izvor: Politika, 28.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beko: Luka me koštala 74 miliona evra
Vlasnici nisu rekli da je to njihova ponuda, a gradonačelnik Beograda se na novu cenu nije osvrnuo
Milan Beko, jedan od vlasnika „Luke Beograd”, izračunao je da ga je kupovina ovog preduzeća koštala 74 miliona evra. On, međutim, juče nije, izričito, naveo da je to njegova zvanična ponuda gradu da preuzme „Luku”.
U saopštenju ove kompanije navodi se da ih je kupovina akcija, sa pratećim troškovima,koštala 54 miliona evra, ali da na taj iznos moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se dodaju i kamate, jer kada se država zadužuje na finansijskom tržištu, plaća bankama interes 6,8–7,7 odsto godišnje.
Iz kabineta prvog čoveka Beograda, juče nismo dobili odgovor da li su kalkulaciju menadžmenata „Luke” shvatili kao i zvaničnu ponudu po kojoj treba da „iskeširaju” ovo sporno preduzeće. Iako se juče nije oglašavao, pre nekoliko dana Dragan Đilas je rekao da je grad spreman da plati ovo preduzeće po ceni po kojoj je „Luka” 2005. prodata, a to je 40 miliona evra.
To znači da se potencijalni kupac i prodavac u ceni razilaze za čak 34 miliona evra.
Dok rukovodstvo „Luke” čeka iz kabineta gradonačelnika zvaničnu ponudu za preuzimanje njihovih akcija, revizorska kuća KPMG ovlašćena je da precizno utvrdi vrednost preduzeća.
U celoj ovoj transakciji pojavila se još jedna zainteresovana strana, a to su mali akcionari „Luke”, koji očekuju da i njihove deonice otkupi grad.
– Razočarani smo pritiscima koji postoje godinama unazad prema „Luci Beograd”, a koji nisu, na žalost, usmerenika razvoju ovog dela grada, nego primoraju vlasnike akcija da ih prodaju, jer se projekat ne razvija – rekao je Milan Karanović, predsednik Udruženja akcionara sa 873 člana.
Istim povodom, juče se oglasio i sindikat „Luke ”, koji je zatražio od menadžmenta da jedan od uslova za potpisivanje ugovora o prodaji „Luke” gradu, bude podizanje plata na prosečan nivo od 1.000 evra po radniku, koliko je gradonačelnik Dragan Đilas saopštio da plaća zaposlene.
U njihovom saopštenju piše da je prosek plata u „Luci” 520 evra i da je do sada sindikat korektno sarađivao sa menadžmentom preduzeća, a poslodavac poštovao kolektivni ugovor.
Mahmud Bušatlija, savetnik za ulaganja, kaže da je takva transakcija Beko–grad moguća, ali da je utvrđivanje cene sasvim drugo pitanje. Njemu nije sasvim jasno zašto Beko traži kamatu kada je ranije tvrdio da njega niko nije kreditirao.
– On može da traži onoliko novca koliko smatra da vredi taj posao i grad može da mu plati koliko traži, ali bez kamate, jer zašto bi grad plaćao za kapital koji je Beko kupio. To nije kreditni odnos gde bi se kamate mogle pojaviti – ističe Bušatlija.
Njegovo mišljenje ne deli ekonomista Milan Kovačević.
– Beko je davno kupio „Luku”, a mogao je da novac stavi u banku i ubira kamatu. Tako da ima smisla što traži veći iznos. Ipak, više me je iznenadio Đilas kada je predložio da kupi „Luku”, jer mi se ne sviđa što država i inače ima apetite da pazari šta joj padne na pamet. I to radi novcem poreskih obveznika. Pre bih očekivao da se u gradskom budžetu planiraju sredstva da se kupi zemljište na desnoj obali Dunava, oko koga se spore grad i „Luka” – smatra Kovačević.
Ponovno aktuelizovanje pitanja prodaje „Luke” za Kovačevića je znak da Beko i Đilas vešto usmeravaju pažnju sa stvarnih problema na prepucavanje da li je „Luka” skupo ili jeftino kupljena. Na taj način, smatra Kovačević, javnost ostaje uskraćena za mnogo važnije odgovore.
– Kome pripada zemljište sa obe strane Pančevačkog mosta, kao i način na koji je privatizovana „Luka”, trebalo bi više da budu u žiži interesovanja. Izvan pažnje ostaje i konverzija prava korišćenja u pravo svojine i njena retroaktivna primena. Beko je mogao da gradi na zemljištu na kome je imao pravo korišćenja, ali sada to ne može, jer je Zakonom o planiranju i izgradnji određeno da mora da doplati. Ako se sve to ne reši, najnovija transakcija ostaviće gorak ukus u ustima – ističe Kovačević.
Rešavanje imovinskog spora, koji grad i luka godinama vode oko prava korišćenja, na oko 120 hektara lučkog zemljišta, mogao bi da bude rešen ako grad kupi „Luku”, smatra Bušatlija. U tom slučaju, kaže, grad bi mogao da podigne kredit, jer bi mu se isplatilo da nastavi razvoj lučke delatnosti na Dorćolu.
– Beograd ne može da bude grad koji se bavi uslužnim delatnostima bez ozbiljnog robnog toka. To mu pre svega garantuje luka na Dorćolu, jer se nalazi na važnim evropskim saobraćajnim koridorima. Uostalom transport robe rekom je najjeftiniji – naglašava Bušatlija.
Međutim, ako Đilas misli da kupi luku da bi, kao što planira Beko, gradio više od dva miliona stambenih i poslovnih kvadrata, onda se to ne bi smelo nikako dozvoliti, mišljenja je ovaj konsultant.
– Postojeća infrastruktura Beograda, već je preopterećena i može da opsluži 1,3 miliona stanovnika, a ne dva, koliko živi u prestonici. Kako bi tek bilo da se podigne novi grad na desnoj obali Dunava – pita Bušatlija.
D. Mučibabić
objavljeno: 29.06.2011.
