Izvor: B92, 29.Jan.2014, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beč odvojio milijardu evra za Hipo
Beč -- U austrijskom budžetu za tekuću godinu predviđeno je milijardu evra za eventualnu pomoć posrnuloj Hipo Alpe Adria banci, kaću u vladi u Beču.
Ministar finansija i vicekancelar Mihael Špindeleger je, posle sednice vlade, novinarima objasnio da se radi o svoti koja je uneta u budžet "iz predostrožnosti".
Hipo banka je prošlog leta Briselu saopštila da očekuje da joj ove godine bude potrebna državna pomoć do 900 miliona evra.
Kada je Evropska komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u septembru prihvatila plan za rešenje sudbine te banke, ona je odobrila pomoć koju je država do sada "upumpala", kao i ono što bi možda moglo biti potrebno do 2017. godine.
U najgorem slučaju, država bi u Hipo banci mogla od 2008. do 2017. ubrizgati ukupno do 11,7 milijardi evra, u obliku dotacija i garancija.
Ministarstvo finansija Austrije objasnilo je da je danas navedena milijarda evra deo odobrenih dotacija.
Tačna potreba banke za kapitalom u tekućoj godini još nije utvrđena i zavisi od napretka radne grupe i pregovora o budućnosti banke, među kojima je i predlog da se pretvori u "lošu banku".
Ministarstvo je, kako ističe, preduzelo mere predostrožnosti na osnovu dogovora sa Evropkom komisijom i iz tog razloga je u budžet za 2014. izdvojilo milijardu evra.
U prošloj godini je država, koja je krajem 2009. bila prinuđena da preuzme banku kako bi je spasla od kraha, ubrizgala 1,75 milijardi evra iz budžeta.
Od 2008. godine, zajedno sa državnim garancijama, u banku je ubačeno 4,8 milijardi evra, od kojih 3,6 milijardi u obliku pomoći.
O pretvaranju Hipo u "lošu banku" vlada treba još da donese odluku, a ministar Špindeleger je objasnio da bi ta loša banka preuzela problematičnu imovinu.
Austrijska država priželjkuje da rešenje bude stvaranje "loše banke", u čemu bi učestvovale i druge banke, ali to je teško izvodljivo jer one zauzvrat traže smanjenje nameta.
Bečki dnevnik "Standard" piše da će Hipo Alpe Adria banka, usled predstojeće prodaje, morati za smanji cenu svoje mreže u jugoistočnoj Evropi za oko 500 miliona evra.
