Izvor: B92, 15.Nov.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bazel ne odlučuje o Ljubljanskoj
Zagreb -- Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela odbila je zahtev Hrvatske da posreduje u sporu sa Slovenijom u vezi sa starom deviznom štednjom Ljubljanske banke.
Iz odluke koja je početkom novembra dostavljena na adresu hrvatske Vlade i potpredsednika Ivana Šukera jasno se vidi da je Jadranka Kosor pravila "račun bez krčmara" kada je mesecima uveravala javnost da se upravo uz pomoć Bazela nalazi pred rešenjem problema stare devizne štednje.
"Ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << želimo da preuzmemu nikakvu ulogu u novom krugu pregovora jer imamo na umu činjenicu koliko je vremena prošlo od prekida pregovora, kao i to da je održavanje monetarne i finansijske stabilnosti prvi prioritet BIS-a", istakli su čelni ljudi Banke.
Jedino što je hrvatskoj strani ponuđeno je mogućnost da guverneri država naslednica bivše Jugoslavije neformalno razgovaraju u prostorijama BIS-a o toj temi tokom redovnih sastanaka koji se održavaju svaka dva meseca.
"Moguće je da tokom tih razgovora dođe do dogovora koji bi rešio problem stare devizne štednje", sarkastično su otpisali hrvatskoj Vladi vodeći Bazelski bankari.
Pismo inače ima oznaku poverljivosti, a upućeni tvrde da je premijerka davala lažna obećanja i da od isplate hrvatskim štedišama neće biti ništa. Slovenci su godinama neisplaćenu štednju Ljubljanske banke podmetali kao sukcesijski problem, što je hrvatska strana redovno odbijala sve do naglog zatopljavanja odnosa Kosor – Pahor.
Tokom nedavnog susreta u Lovranu Jadranka Kosor hvalila se brzim rešenjem, a podržao je i slovenački kolega rekavši da su države našle rešenje problema koji 20 godina opterećuje odnose.
"Ne kažem da je taj proces sada završen, ali našli smo rešenje", kazao je Pahor. Ako su ga i našli, ono zacijelo neće ići naruku hrvatskim štedišama, ali i štedišama iz BiH, koji su izgubili u Ljubljanskoj banci više nego Hrvati.
Ukupna štednja hrvatskih građana u Ljubljanskoj banci iznosila je oko 420 miliona evra, ne računajući kamate. Od toga je Hrvatska u svoj javni dug preuzela oko 260 miliona evra, a 160 miliona evra štediše su zadržali u toj banci. Slovenija je, inače, uslovila zatvaranje poglavlja 4 – O slobodi kretanja kapitala – pristankom Hrvatske na obnavljanje pregovora o sukcesiji bivše SFRJ pod pokroviteljstvom BIS-a.
