Izvor: B92, 13.Apr.2015, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bašta u srcu grada 1.200€ mesečno
Za baštu od 100 kvadrata u strogom centru Beograda ugostitelji mesečno moraju da izdvoje 1.200 evra. Godišnje se izda oko 650 dozvola za njihovo postavljanje.
Bez obzira na to, zahvaljujući prolećnim danima i praznicima, ugostitelji zadovoljno trljaju ruke, jer desetine hiljada Beograđana ovih dana uz kafu uživa baš u ovim baštama.
Dozvolu za postavljanje ovih privremenih montažno–demontažnih objeklata daje nadležno opštinsko odeljenje za komunalno–stambene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i građevinske poslove. Dokument se zatim dostavlja komunalnim inspekcijama opština radi dalje kontrole.
Grad je podeljen na desetak zona, a takse se određuju u skladu s time u kojoj zoni postavljate baštu.
Tradicionalno, najviše letnjih bašta ima opština Stari grad. Gotovo da nema restorana i kafića u boemskoj četvrti, Knez Mihailovoj, Strahinjića bana ili priobalju, koji nema stolove “na otvorenom”.
Samo prošle godine najstarija lokalna jedinica u prestonici imala je 278 letnjih bašta, dok je u celoj prestonici bilo oko 650.
”Za prva tri meseca ove godine primili smo tačno 205 novih zahteva, od tog broja rešeno je 126”, kaže Mileta Zarić, rukovodilac Odeljenja za komunalne poslove i komunalnu inspekciju.
“Zbog svoje lokacije u srcu prestonice gotovo 99 odsto lokala pripada ekstra zoni naplate Uprave javnih prihoda”, objašnjava on.
Kafedžija koji ima baštu veličine 100 kvadrata, u ekstra zoni, mesečno mora da plati oko 1.200 evra. Nameti u perifernim opštinama višestruko su manji, ali zato oni imaju i manje cene i manje mušterija.
Bašte mogu biti otvorene i zatvorene. One zatvorene ne mogu se postaviti na trgu, na natkrivenoj površini, kao ni u kulturno–istorijskoj celini.
One su zabranjene u Ulici kneza Mihaila, na Topčideru, Kosančićevom vencu, Kopitarevoj gradini, u Skadarliji, starom jezgru Zemuna, Vlajkovićevoj, Kolarčevoj, Kosovskoj, Kralja Milana, Majke Jevrosime, Hilandarskoj, Terazijama i prostoru oko Dositejevog liceja.
