Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Barozo: „Južni tok” je mrtav; Rusi: „Južni tok” je živ

Zaposlene na nalazištima nafte i gasa na severu Sibira ne brinu priče u vrhu EU o mogućem zastoju poslova na ovom velikom gasovodu

Od našeg specijalnog izveštača

Novi Urengoj (Sibir) – Najnovije, ali verovatno ne i poslednje u nizu spekulacije o gasovodu „Južni tok”, prema kojima je ovaj projekat „politički mrtav”, kako tvrdi Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, a prenosi britanski „Telegraf”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaposlene na „Gaspromovim” nalazištima nafte i gasa u Novom Urengoju na severu Sibiru, nisu ni iznenadile, ni potresle. Oni tvrde da je „Južni tok” za njih još kako ekonomski živ. Politika ih ne inetresuje.

Za svoj posao, kažu ne brinu, jer ga ovde uvek ima. A ima i gasa, bar za još ceo vek. Većin, kažu naši domaćini,još nije čula da je Bugarska u ozbiljnoj nameri da izgradi „Južni tok” donela propise kojim su ga izuzeli iz trećeg energetskog paketa, (prema kom vlasnik gasovoda ne može biti i vlasnik gasa), a na čemu insistira Evropska komisija. Na pitanje novinara iz beogradskih medija, koji su ovih dana u poseti trećem po veličini nalazištu ruskog gasa na svetu, da bilo šta kažu na ovu temu, gaspromovci se smeškaju i nastavljaju da rade na debelom minusu i snežnoj oluji koja je okovala Novi Urengoj.

I dok je EU, kako piše britanski list, nadomak odluke da zamrzne plan izgradnje ovog gasovoda, zagovornici teza da zavisnost Evrope od ruskog gasa mora da se smanji, uporno prenebregavaju vrlo važnu činjenicu, a to je da bi u tom slučaju samo Evropa bila na gubitku. Jer, Rusija uvek ima alternativu da proda gas nekom drugom, pa i najmnogoljudnijoj zemlji na svetu Kini.

Problem bi u tom slučaju bio rešen na obostrano zadovoljstvo, jer Evropa više ne bi morala da brine da li dobija gas iz dovoljno „demokratske zemlje”, a Kina bi obezbedila sebi dovoljno energenata. Jedino što bi se u tom slučaju Evropa našla u velikom energetskom iskušenju, jer nema razgranatu mrežu gasovoda, kojim bi sa neke druge strane dopremala gas.

Iako je živa u Novom Urengoju juče pokazivala minus 16, subjektivan osećaj je bio kao da je minus 30. Radnici na jednom od 22 gasna polja su, međutim, neometano kontrolisali proces eksploatacija gasa na oko 4.000 metara dubine, na koliko se ovde crpi i transportuje u Evropu.

Gasna prestonica Rusije, kako još zovu Novi Urengoj, nastala je zahvaljujući razvoju „Gaspromove” gasne infrastrukture usred tundre. Svereni i južni Urengoj danas deli jedna od mnogobrojnih reka kojima je ovaj kraj premrežen. Ima ih više od 30.000, pa na svaka tri stanovnika dođe po jedna rečica. Voda zauzima više od 17 odsto površine, dok je četiri procenta pod močvarama koje Urengojcima leti prave ogromne probleme zbog legla komaraca i mušica.

Za Urengoj se može uslovno reći i da je zabranjeni grad, jer putem udaljenim od centra grada, u dužini od oko 200 kilometara, kojim se stiže do nalazišta gasa i nafte, mogu proći samo oni s posebnim dozvolama. Domaćini kažu, da je to pre svega iz bezbednosnih razloga, jer gde god da se „petom napravi rupa poteku nafta i gas”.

Da strah od gasa zaista postoji među stanovnicima Novog Urengoja potvrdili su nam i stanovnici u samačkim hotelima koji su pretvoreni u stambene zgrade gde danas žive i porodice s decom. Iako gasa imaju u izobilju i veoma je jeftin – ne koriste ga. Plaše se da bi uz malo nepažnje mogli izazvati nezgodu pa neće da rizikuju ni za sebe, ni za komšije.

Iako se može očekivati da na ovim nalazištima udaljenim oko 60 kilometara od Polarnog kruga, rade samo muškarci, ovde ima i oko 20 odsto žena, koje barabar sa svojim kolegama crpu energente. Pošteđene su, kaže Ildar Gilmutdinov, jedan od rukovodilaca na gasnom polju u Novom Urengoju, da borave napolju na temperaturama ispod 30 ili 50 stepeni, ali rade na drugim vrlo odgovornim poslovima na samom ležištu.

Budući da je većina zaposlenih iz Novog Urengoja život im je olakšan utoliko što svakodnevno mogu da se s platformi vraćaju kući, umesto da ostaju i žive na samim bušotinama. Radi se u pet smena, nekada i po 12 sati dnevno. Na poljima, koja su udaljena po 500 kilometara i gde nije moguće baš svaki dan dolaziti na posao od kuće, smene su na po sedam i 14 dana. Živi se i radi na bušotinama. Tada su jedine komšije ovim radnicima polarne lisice i jeleni. Belih medveda nema,ali vukova ima.

Sibirska zima i velike hladnoće, reklo bi se, nisu baš prijatni uslovi za rad, ali, doznali smo, da na poljima Novog Urengoja fluktuacija radne snage nije velika. Aleksej Kirejev, jedan od najmlađih radnika ovde, to objašnjava činjenicom da se ljudima ovde težak rad isplati i da ne žele tako lako da ga menjaju. Iako je, kaže, rođen u Groznom u Čečeniji, poslednje tri godine radi ovde i nema nameru da menja bilo šta.

Sadašnje velike i dugoročne zalihe nafte i gasa nisu zaustavile „Gasprom” u istraživačkim poslovima. Istražuju se i osvajaju novi prostori i nove regije. Pored Novog Urengoja, trenutno je zanimljiv i predeo oko delte reke Ob na poluostrvu Jamal gde geolozi očekuju da bi se moglo naći više od 10 milijardi kubika gasa (dovoljno gasa za grejanje osam Srbija). Velika očekivanja su iu Hanti Mansijsku, Tomskoj i Irkutskoj oblasti, gde su takođe otkrivena bogata nalazišta,agde su tek istočni Sibir i Daleki istok.

Jasna Petrović-Stojanović

objavljeno: 11.04.2014.

Nastavak na Politika...