Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barel premašio 102 dolara
Američki dolar nikad jevtiniji, zlato i poljoprivredni proizvodi sve skuplji: nailazi „novo doba gladi”, upozorava UN agencija za hranu FAO
Sumorna najava zamenika guvernera Američke centralne banke Dejvida Kana, da „privredu SAD tek čekaju teška vremena”, izazvala je juče veliki potres na berzama širom sveta. Barel lake američke nafte sa aprilskim datumom isporuke dostigao je juče na berzi u Njujorku nezabeleženu cenu od 102,08 dolara, istovremeno američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolar srozao se u odnosu na evro na najniži nivo otkako je EU moneta uvedena u opticaj 1999. godine. Trgovci valutama na finansijskoj berzi u Londonu tražili su juče za jedan evro čak 1,5103 američka dolara!
Dolar trpi frontalni udar zbog sve dubljih sumnji u dalji kurs američke ekonomije, rasta spoljnog duga i inflacije, pada potrošnje, kraha na tržištu stanogradnje, posustajanja privrede, zebnji od stagflacije... nabraja dnevnik „Vol strit džornal”.
Guverner Američke centralne banke Ben Bernanke započeo je juče redovno polugodišnje raportiranje o stanju američke privrede u Senatu SAD: da li će već široko kritikovani guverner najaviti dalje snižavanje bazne kamatne stope u nadi da će oživeti posustalu privredu? Globalne berze već danima spekulišu o efektima eventualnog daljeg snižavanja bazne kamatne stope u SAD, započetog u septembru 2007. godine nakon kraha američkog hipotekarnog tržišta. Brzi lek za posustalu – ali ipak još najjaču privredu sveta, ne treba očekivati uskoro, priznaju čak i vodeće američke finansijske institucije. „Dolar će za nekoliko nedelja pasti na rekordno nizak nivo prema drugim valutama, ako Američka centralna banka bude nastavila sa snižavanjem kamatne stope”, procenjuje Bank of Amerika, prenela je juče agencija Blumberg.
Neizvesna odluka naftaškog kartela OPEK o visini prolećnih isporuka crnog zlata svetu, eskalacija nasilja u Nigeriji, turska ofanziva na severoistoku Iraka u Kurdistanu, pretnja Irana – četvrtog svetskog izvoznika nafte da će u slučaju novih UN sankcija „žestoko uzvratiti” – podstakli su jučerašnji, istorijski zalet cene nafte, ali i zlata, i drugih strateških sirovina. Nakon 15 godina unca zlata je juče u Londonu dostigla cenu od 964,99 dolara. Barel bi već u martu mogao da košta 105 dolara, unca zlata ima velike šanse da uskoro dostigne cenu od 1000 dolara, prognoziraju na berzama.
Istovremeno, unca srebra, tona bakra i aluminijuma, bušel kukuruza, soje i pšenice ovih dana cenom obaraju istorijske rekorde. Bušel kukuruza (džak od 25,4 kilograma) dostigao je najvišu cenu u poslednjih 12 godina od 5,25 američkih dolara. Oštar skok cene poljoprivrednih proizvoda na svetskim berzama nagoveštava „novo doba gladi”, upozorava UN agencija za hranu FAO.
Sve veći broj zemalja u razvoju nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno namirnica za stanovništvo, tvrdi FAO. Egipat i Pakistan već su uveli distribuciju hrane „na tačkice”, Kina i Rusija su uspostavile režim državne kontrole cena određenih prehrambenih proizvoda, veliki izvoznici hrane, poput Vijetnama, Argentine, Kazahstana... uveli su dodatni porez na izvoz hrane: za uvoz cerealija siromašne zemlje sveta u prvih šest meseci ove godine potrošiće fantastičnu sumu od 33,1 milijarde dolara, odnosno 35 odsto više nego lane. Ćudljive suše, kiše i poplave na poljima najvećih svetskih proizvođača žita, od severne Kine preko Australije do SAD, porast broja stanovnika i sve veća tražnja hrane, a posebno basnoslovno skupa nafta koja diže u nebesa cenu poljoprivredne proizvodnje, glavni su razlozi bojazni da osim nafte, na svetu uskoro možda neće biti ni dovoljno hrane za sve.
UN agencija za hranu FAO već smanjuje broj porcija koje deli najugroženijem delu planete. Kažu, zbog skupoće na berzama.
Tanja Vujić
[objavljeno: 28/02/2008]
