Izvor: Politika, 11.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barel grabi ka ceni od 500 dolara?
Robert Hirš, savetnik međunarodne kompanije „Menadžment informejšen servis“, tvrdi da će se to dogoditi za tri do pet godina. – Aleksej Miler, direktor „Gasproma“, očekuje do kraja ove godine poskupljenje barela na „okruglo“ 250 dolara
London – Njujork – Moskva – U periodu od tri do pet godina barel nafte od 159 litara poskupeće na oko 500 dolara, procenjuje doktor Robert Hirš, glavni savetnik za energetiku poznate međunarodne kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Menadžment informejšen servis".
Ekspert investicione banke Goldman sač Ardžin Murti veruje da će nafta vrlo brzo vredeti 200 dolara po barelu, dok direktor ruskog energetskog giganta „Gasprom" Aleksej Miler očekuje poskupljenje osnovne energetske sirovine, do kraja ove godine, na „okruglo" 250 dolara po barelu.
Sadašnja cena nafte, koja je tokom minulih nedelju dana varirala od 136 do 146,5 dolara po barelu, „tragedija je za američku ekonomiju", izjavio je nekadašnji ministar finansija SAD Robert Rubin.
Sjedinjene Američke Države dnevno uvoze više od 20 miliona barela nafte i ubedljivo su najveći potrošač te sirovine, ispred Kine i Japana, navode energetski eksperti.
Ukoliko nafta poskupi na 500 dolara po barelu, svet će morati da pređe na energoštedljivu ekonomiju, upozorava profesor poznate Londonske privredne škole Vilijam Bjuter.
On smatra da će gubici evropskih zemlja zbog superskupe nafte biti upola niži nego u SAD jer na Starom kontinentu manji broj kompanija ima energointenzivnu proizvodnju, transportni troškovi su niži, a i gustina naseljenosti je veća nego s druge strane Atlantika.
Direktor Centra za evropske političke studije iz Brisela Danijel Gros smatra da je osnovni razlog poskupljenja nafte neizainteresovanost zemalja proizvođača da uvećaju produkciju te sirovine.
Gros takođe ukazuje da cena nafte učestalo „skače" i zbog slabljenja dolara prema drugim vodećim svetskim valutama, dok vodeći proizvođači i izvoznici energetske sirovine broj 1 tvrde da na svetskom naftnom tržištu „uopšte ne postoji problem snabdevanja".
Članice Organizacije izvoznica sirove nafte, koje pokrivaju više od 40 odsto globalnih dnevnih potreba za naftom, prebacuju odgovornost za „tumbanje" berzanskih cena na špekulante, ali ukazuju i na to da i „slab dolar podstiče poskupljenje ’tečnog zlata’".
Eksperti Međunarodne agencije za energiju procenili su da će se ovogodišnja svetska potrošnja nafte uvećati za jedan odsto, na 86,9 miliona barela, a dogodine na 87,7 miliona barela.
Međunarodna agencija za energiju, u najnovijoj analizi, tvrdi da je rast potrošnje nafte posledica veće tražnje tog energenta u Kini i drugim zemljama sa brzo rastućim ekonomijama, dok je potražnja u Severnoj Americi i Evropi već drugu godinu zaredom u padu.
Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u koju je učlanjeno 30 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, pokazuju da je lanjska potrošnja nafte u toj grupaciji opala za 390.000 barela dnevno, što je bio najveći godišnji pad u minulih četvrt veka.
--------------------------------------------------------------------------
Barel žrtva ratnih glasina
Jerusalim, Port Harkur – Glasine da izraelska ratna avijacija drži manevre u Iraku, radi priprema mogućeg udara na Iran, ustalasale su juče svetske berze nafte. Nepotvrđena vest o izraelskim manevrima, koju je juče preneo „Džeruzalem post”, izazvala je na berzama dnevni skok cene nafte za 4,33 dolara (3,1 odsto). Barel lake američke nafte sa avgustovskim datumom isporuke postigao je na berzi uz Njujorku rekordnu cenu od 147,21 dolara. Istovremeno, barel severnoatlantske nafte (brent) koštao je u Londonu 147,5 dolara. Inače, informacija da Izraelci na iračkoj teritoriji, uz pomoć Amerikanaca, uvežbavaju mogući napad na Iran, potekla je iz ministarstva odbrane u Bagdadu, prenosi „Džeruzalem post”. Dramatičnu vest o preletima izraelske ratne avijacije preko teritorije Jordana i vežbama nedaleko od iračkog grada Hadite, koju je u međuvremenu prenela i iranska štampa, juče je demantovao portparol vlade u Tel Avivu Mark Regev.
U međuvremenu, najava nigerijskih pobunjenika da spremaju nove udare na britanske interese u naftonosnoj delti dodatno je uticala na najnovije poskupljenje, zbog straha berzi od daljeg smanjivanja isporuka „crnog zlata” iz tog dela Gvinejskog zaliva.
Najava zaposlenih u petro-industriji Brazila da će iduće sedmice obustaviti rad na 80 odsto naftnih instalacija i sprečiti izvoz oko 1,8 miliona barela dnevno uticala je najnoviji zalet ka ceni od 150 dolara za barel, izvestio je „Volstrit džornal”.
T. V.
Tanjug
[objavljeno: 12/07/2008.]
