Izvor: Politika, 02.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bansko ima dovoljno hotela
U gradić ispod gorostasnog Pirina za deceniju i po uloženo oko milijardu evra, ali posao još ni izbliza nije gotov
Od našeg specijalnog izveštača
Bansko – Bansko ima dovoljno hotela. Više mu ni soba ne treba. Malo više para i prostora opredelićemo za razvoj infrastrukture i objekata za letnji turizam, izjavio je grupi beogradskih novinara ovih dana Aleksandar Kravarov, predsednik (kmet) bugarske opštine Bansko – Pirin. Prošlog petka je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počeo i Svetski kup za žene na velelepnim stazama iznad tog gradića, čija je popunjenost kapaciteta bila 60–70 odsto. Bilo je, međutim, i potpuno praznih hotela. Na pojedinim fasadama, završenih ali i objekata u izgradnji, stajali su natpisi – „na prodaju”.
Ne samo zbog svetske krize i aktuelne privredne recesije, cena kvadrata u naglo izraslom Banskom pala je, prema rečima Kravarova, sa 1.400 na 700 evra. Pa i pored toga kupci se ne otimaju za ponuđene objekte.
U četrdesetak hotela visoke kategorije, iznad tri zvezdice, i mnoštvu apartmana ima oko 15.000 kreveta. Upola više nego stanovnika. Pre nepune dve decenije u Banskom se, svedoči Kravarov, koji kao nezavisni kandidat već treći put na izborima ostaje kmet, moglo naći konačište u svega 500 ležajeva. Za nepunu deceniju i po, koliko je i on na „vlasti”, izgradnja u Banskom je „eksplodirala”. U smeštajne kapacitete, žičare, staze, ali i vodovod, kanalizaciju, puteve... uloženo je oko milijardu evra, domaćeg i stranog privatnog kapitala. Država se, kaže, nije pretrgla u pomoći. Ali, trenutno je tako. Zato su konkurisali kod EU i za razne projekte u samom gradu dobili deset, a za popravku puta do Simitlija još 12 miliona evra.
Bar 2.300 Engleza vlasnici su hotelskih soba ili apartmana u Banskom. Više je njih sa vlasničkim papirima nego starih žitelja Banskog. Kravarov će se, ističe, radovati da među budućim vlasnicima objekata vidi i bolje stojeće Srbe.
Za razliku od Boroveca, koji je „otišao uz planinu”, Bansko je postalo pravi mali grad-hotel. Sve je u varošici. Nijedan hotel nije na planini. Iz samog gradića uspinje se na različite visine više od petnaest otvorenih i jedna zatvorena žičara. Sve do 2.500 metara. Visinska razlika je i do 1.500 metara. Staze se prostiru na 75 do 80 kilometara. Gradiće se bar još jedna moćna žičara i neka staza.
Prošle zimske sezone 2007–2008, u Banskom je bilo oko 800.000 gostiju. Do tog podatka Kravarov je došao na osnovu prodatih karata za žičare. Najmanje 200.000 turista bilo je u letnjim mesecima. Cilj mu je, kaže, da napravi više fudbalskih i teniskih terena, halu sportova za više namena, ali i poveći – parking. Podizali su hotele, apartmane i ostale sadržaje, ali su ulice postale tesne i gosti nemaju gde da ostave auto.
Bansko je, prema rečima svog prvog čoveka, imalo i veoma veliki ekonomski značaj za gotovo sve u okolini. Nezaposlenost je svega 5,8 odsto i najniža je u Bugarskoj, gde je od 6,8 do sedam procenata. Pre 20 godina u Banskom je bila i 52 odsto. Nagli razvoj turizma poboljšao je i prilike za zaradu seljaka. Država, tvrdi Kravarov, otkupljuje jagnjad za 2,5, a hotelijeri ih plaćaju i po deset evra za kilogram žive mere. Slično je i sa mlekom i ostalim poljoprivrednim proizvodima. Bansko time postaje snažan ekonomski centar. Ne baš tako davne 1999. u opštinski budžet se od turizma slivalo 1,5, a danas 18 miliona evra.
Najčešći gosti i u Banskom su Englezi, Rusi, Srbi, Rumuni, ali i Grci i Makedonci. Ponuda je veoma šarolika. Ima soba sa polupansionom (doručak i večera za dve osobe) od 250 evra („Kempinski”), ali i apartmana za svega 25 evra sa doručkom u obližnjem hotelu. „Za svakog se uvek može ponešto pronaći primereno džepu i potrebama gostiju”, zaključio je kmet Banskog.
Slobodan Kostić
--------------------------------------------------------
Pobratimstvo sa Brusom
Prvi čovek Banskog obavestio je beogradske novinare da će se uskoro obaviti pobratimstvo sa kopaoničkim Brusom, gde je bio pre petnaestak dana. Povod? Dočuo je da su u tom gradu 1908. godine Srbija, Crna Gora i Bugarska potpisale ugovor o definitivnom proterivanju Turaka iz ovih krajeva. Ali, osim tog povoda, želja mu je da tešnje sarađuje sa turističkim poslenicima tog kraja, izražavajući žaljenje što se u poslednjih 15 godina malo ulagalo u njegov potencijal, a baš od Kopaonika se nekada imalo šta naučiti. Vremena su se, veli, promenila, ali i Banskom bi jačanje konkurencije u Srbiji bilo od koristi.
[objavljeno: 03/03/2009]
