Izvor: B92, 12.Mar.2012, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankrot, na španski način
Ubrzo nakon što je prošlog juna preuzeo položaj načelnika opštine, zidar Manuel Garsija Muriljo je shvatio da je njegovo selo Igera de la Serena u nevolji.
Mesto je dugovalo 800.000 evra, odnosno nešto više od milion dolara. Nije bilo dovoljno novca ni za šta, a pred novom vlašću posla je bilo napretek.
Ali tada se dogodilo nešto neverovatno, kaže Garsija Muriljo.
Neposredno pre nego što je ministarstvo zdravstva pokrenulo zatvaranje vrtića jer nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imao primerenu kuhinju, građevinski radnik Bernardo Benitez ponudio je da besplatno postavi zidove i pločice, a učiteljica u večernjoj školi Maria Hoze Karmona da počisti vrtić.
Brojni meštani su se nakon toga ponudili kao dobrovoljci. Stanovnici ovoga sela u jugozapadnoj Španiji sada svake nedelje obavljaju šta god treba, bilo to čišćenje ulica, skupljanje lišća, otčepljivanje kanalizacije ili sađenje drveća u parku.
"Bila je to njihova inicijativa. Iz dana u dan smo razgovarali s ljudima i govorili im da nema novca. Naravno, i oni su to primetili. Trava pored trotoara narasla je do kolena", izjavio je Garsja.
Stanje u Igera de la Sereni u mnogo čemu ocrtava opšte poteškoće s kojima se nosi španska ekonomija. Mnoga manja mesta nalaze se pred istim problemima kao i državna o regionalna vlast - slomom građevinske industrije, preteranim trošenjem na velike kapitalne projekte i gomilanjem neplaćenih računa.
Garsija tvrdi da ga redovno zovu zvaničnici iz drugih mesta koji žele da saznaju kako da učine ono što su zajedno postigli on i njegovi meštani. Načelnik i dvoje drugih mesnih zvaničnika su se odrekli i plata i uobičajenih povlastica poput službenih automobila i telefona.
"Živeli smo iznad svojih mogućnosti. Ulagali smo u nerazumne javne radove. Nalazimo se u tehničkom bankrotu", ističe Garsija i dodaje da je potrošen čak i novac koji je od Evropske unije dobijen za potrebe rutinskih troškova poslovanja do 2013. godine.
Selo Igera de la Serena, sa oko 900 domaćinstava, okruženo je poljoprivrednim zemljištem i u prošlosti se uglavnom oslanjalo na svinjogojstvo i maslinarstvo.
Uzrok njegove krize nalazi se u bezglavoj i preteranoj gradnji prošlih godina, kada se vlast zanela javnim radovima. Izgrađen je kulturni centar, a novac je uložen i u maleni dom za brigu o starijima, ali su projekte opteretila odlaganja i premašeni troškovi.
U kulturnom centru nedostaju toaleti, a zgrada doma za starije još uvek nije otvorena. Ova dva projekta su zajedno nagomilala oko 470.000 dolara duga. Ostatak duga sastoji se uglavnom od neplaćenih računa mesne uprave. Dugovi se odnose na medicinske potrepštine, gorivo, popravku puteva, električne radove i nastupe umetnika na gradskim proslavama.
Garsija kaže da ga svaki dan kontaktiraju dobavljači koji mole da im se plati za obavljene usluge. Mnogi od njih jedva preživljavaju. "Ako ne platimo dobavljaču lož-ulja, škola neće imati grejanje. Taj čovek nema veliku dodatnu zaradu. Ako mu ne platimo, teramo ga da finansira naše potrebe", kaže on.
Prethodna načelnica Iguera de la Serene iz redova socijalista Bibiana Frutos Martn kaže da je bilo teško odupreti se željama meštana za više gradskih usluga. "Pružali smo mnogo usluga koje nismo mogli da plaćamo, ali smo radili to jer su meštani tako želeli", objašnjava ona.
Garsija ističe da verovatno neće moći da ispuni svoje predizborno obećanje o besplatnom vrtiću. "Ovaj nered ćemo verovatno morati da čistimo još godinama", zaključuje on.
