Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke zaviruju u slamarice
Izvan bankarskih tokova građani drže najmanje milijardu evra ušteđevine, ali ima i onih koji tvrde da je taj iznos barem dvaput viši
Beč – Srbija ima odličnu perspektivu kao stožer razvoja celog regiona, a jugoistočna Evropa je najperspektivnije tržište za ulaganje, i sada je uveren Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen internešenela. Verovao je u to i pre sedam godina, kada je prvi stupio na srpsko bankarsko tržište, nakon što je prokrčio put na Istoku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
- Ako neko želi da investira u Srbiju, pozove me i pita da li sme da ulaže novac. Odgovorim im da kada sam smeo ja, mogu i oni. Srpsko tržište je veoma atraktivno, i ja uvek otvoreno govorim o tome. Naravno, postoje i problemi. Trenutno je rizik ulaganja veći za oko 20 odsto nego u razvijenim zemljama. S druge strane, mora da se investira mnogo kapitala da bi se ispunili svi zahtevi centralne banke. U susednim državama je mnogo veći prinos na kapital – kaže Stepinc. Ipak, on čvrsto veruje da će budući razvoj doneti dobre rezultate: centralna banka bori da obuzda inflaciju i deficit tekućeg računa, ali dugoročna budućnost Srbije je odlična.
Posebno zbog toga što prvi čovek Rajfajzen internešenela, koji je vlasnik Rajfajzen banke u Srbiji, kao i banaka u centralnoj i istočnoj Evropi, smatra da Srbija ima kvalifikovane i stručne kadrove, što je i najveće blago Srbije.
Razvoju ekonomije, pored bankarskih kredita, može da pomogne i ušteđevina građana koja se čuva u „slamaricama”. Prema podacima Narodne banke Srbije, danas građani na štednim knjižicama u bankama imaju oko 5,1 milijardu evra. Koliko se ušteđenog novca čuva „na sigurnom”, po kućama, ne može se tačno znati. Predsednik Rajfajzen internešenela kaže da njegovi stručnjaci procenjuju da se u zemljama jugoistočne Evrope, pored štednih uloga u bankama, po kućama čuva još od 15 do 20 odsto od te sume. Nije, dakle, teško izračunati da u Srbiji van bankarskih tokova građani drže najmanje još milijardu evra ušteđevine, mada ima i onih koji tvrde da je ta suma bar dvostruko viša.
Kada je počela da radi u Srbiji, Rajfajzen banka je samo za tri meseca od građana na štednju prikupila više od 90 miliona evra.
Globalna finansijska kriza nema direktne posledice na poslovanje banaka u Srbiji, kaže Stepic, ali ima indirektne, jer će rast bruto društvenog proizvoda u centralnoj i istočnoj Evropi biti manji za 1,5 do dva procenta. Na drugoj strani, kako dodaje, kriza ima i pozitivne efekte, jer centralne banke pokušavaju na sve načine da smanje zaduživanje stanovništva.
Rajfajzen grupa je nepolitička institucija u svim zemljama u kojima posluje i nema nikakvog uticaja na političke prilike. Međutim, Stepic je svestan da političke okolnosti utiču i na poslovanje banke. Ako se smanje strane direktne investicije, normalno je da to negativno utiče na ekonomiju. A banke rastu, kako ističe, s razvojem privrede.
Imajući u vidu restriktivne mere NBS, prinosi na kapital su manji nego u drugim zemljama. Stepic kaže da su nove mere potrebne da bi se obuzdala inflacija i dodaje: „Dok centralna banka čuje naš glas, ne potpuno da prati naše preporuke, i dok smo na pola puta, siguran sam da će i dalja saradnja biti dobra”.
Srpsko bankarsko tržište je još mlado. Da bi svaka banka uspela da obezbedi za sebe parče kolača, mnoge banke će početi da povećavaju kamate na štednju i da je smanjuju na kredite. To dovodi do nestabilnosti u bankarskom sistemu. Zato bi, po njemu, bilo mudrije da centralna banka natera postojeće banke da poboljšaju usluge nego da daje nove licence.
Uspeh ove bankarske grupacije na tržištu centralne i jugoistočne Evrope zasniva se na jasnoj strategiji i principima osnivača Fridriha Rajfajzena još iz 19 veka: „Ne čekajte pomoć, već preuzmite stvari u svoje ruke” i „Zajedno smo jači”.
Biserka Dumić
[objavljeno: 05.05.2008]
