Izvor: Politika, 13.Dec.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke vraćaju nemoralno uzete pare

Dok 19 banaka umanjuje glavnicu duga zato što su povećavale kamatu na svoju ruku – „u skladu sa svojom poslovnom politikom”, 12 smatra da to nisu dužne da učine

Banke uveliko vraćaju novac svojim klijentima koji su im uzele zato što su kamate na kredite menjale na svoju ruku – „u skladu sa svojom poslovnom politikom”. Prema podacima Narodne banke Srbije devetnaest banaka je, u skladu sa preporukom koju je centralna banka poslala poslovnim bankama u proleće ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine, umanjilo glavnicu kredita.Dotle se dvanaest banaka izjasnilo da ovakve kredite nisu odobravale, te da smatraju da se preporuka na njih ne odnosi.

Reč je o kreditimakod kojih su banke, pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, povećale anuitete usled, kako se to stručno kaže, primene neodredivih elemenata promenljive kamatne stope.

Podaci NBS s kraja oktobra pokazuju da su kod 5.502 kreditne partije, koje su imale ugovorene odredbe o promenljivoj kamatnoj stopi, banke smanjile glavnicu po osnovu prevremene otplate glavnice kredita. Ukupni iznos tih kredita je 11,3 milijarde dinara, a banke suumanjile glavnicu u ukupnom iznosu od 583 miliona dinara.

Pojedine banke, uglavnom one koje su imale manje iznose ovakvih kredita, izvršile su preporučeno umanjenje jednokratno, dok su se neke banke koje imaju veći iznos ovih kredita opredelile da na rate podele preporučeno umanjenje.

Sva je prilika da to neće biti konačan broj ovih kredita kod kojih banke vraćaju što im je iznuđeno preplaćeno, a radi se o stambenim, keš, auto kreditima…

U proleće ove godine NBS je dala dve preporuke. Prva se odnosi na trogodišnje umanjenje rate za stambene kredite u švajcarcima tako da se nastala razlika plati u kasnijem trogodišnjem periodu, a sve sa ciljem da se ovim dužnicima olakša otplata zbog velikog rasta rate za stambeni zajam.

Druga preporukase odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre počeka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovim zakonom nije bilo izričito uređeno pitanje marži koje su banke jednostrano menjale i primenjivale kod ugovora o kreditupre nego što je ovaj zakon počeo da se primenjuje. Na primer, kako se to tada u kreditnim formularima navodilo – promena kamatne stope u skladu sa aktima poslovne politike, opštim uslovima poslovanja ili promenjenim tržišnim uslovima, pa su klijenti, nezadovoljni ponašanjem banaka u vezi sa ovim pitanjem, zaštitu svojih prava potražili u sudskom postupku.

Imajući u vidu istovetne stavove izražene u presudama sudova povodom podnetih tužbi korisnika kredita, koji se kreću u pravcu utvrđivanja ništavosti navedenih marži banaka usled povrede relevantnih odredaba Zakona o obligacionim odnosima. NBS je preporučila bankama da na odgovarajući način urede odnos s korisnicima kredita povodom viška sredstava koji su naplatile po osnovu povećanjapromenljivih neodredivih elemenata kamatne stope. Drugačije rečeno, da taj višak uključe u prevremenu otplatu tih zajmova.

Stav NBS je da bi banke primenom ove preporuke, u skladu s načelom savesnosti i poštenja, na adekvatan način umanjile pravne rizike u svom poslovanju, kao i mogućnost nastanka neželjenih gubitaka i troškova koji mogu proisteći iz sadašnjih i budućih sudskih sporova. Predloženo je da se ova preporuka primenjuje od 1. avgusta 2013. godine.

J. Rabrenović

objavljeno: 13.12.2013.

Nastavak na Politika...