Izvor: B92, 19.Sep.2011, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Banke uništavaju domaću građevinu"
Beograd -- Umesto da nam država pomogne, mi se zadužujemo kod banaka, i sve veći broj građevinara ostaje bez posla, kaže Ratomir Todorović, generalni direktor GP Planum.
On naglašava da država mora da ima jasnu strategiju u toj oblasti, a ne da o sudbini građevinara odlučuju strane banke.
Todorović podseća da ovo nije prvi put da građevinari traže pomoć od vlade, ali do sada nije bilo odgovora. Veliki problem za građevinare predstavlja i dosadašnji način plaćanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poreza na dodatu vrednost.
Oni predlažu da se plaćanje PDV-a vrši posle naplate izvršenih radova. Građevinari traže od države da im isplati dugove kao i da se reprogramiraju obaveze privrede državi.
Mladi neće u građevinare
Domaće građevinske firme koje su preživele ekonomske sankcije suočavaju se i sa problemom zastarele opreme i njoj prilagođene tehnologije rada. Mašinski parkovi domaćih firmi neretko su popunjeni opremom starom dvadeset i više godina. Ipak, mnogo veći problem jeste nedostatak mladih kvalifikovanih radnika. Prošle godine u svim školama u Srbiji upisano je 11 zidara, devet tesara i 13 armirača. Otuda ne treba da čudi što su konkursi za poslove u građevinarstvu stalno otvoreni. To je veliki problem, jer i ako bude posla, neće biti onih koji će moći da ga urade, zaključuje Ratomir Todorović.
"Mi danas imamo situaciju da grčke firme ostaju bez posla, a onda pokušavaju, i uspevaju u tome, da ga nađu u Srbiji. Redovno nas pobeđuju na tenderima, iako nije redak slučaj da su vlasnici tih grčkih firmi i rodbinski povezani, pa jedni drugima nameštaju posao", kaže on.
Todorović napominje da regulativa i uslovi pod kojima se objavljuju tenderi u Srbiji u startu eliminišu domaća preduzeća jer nisu predviđene zaštitne stimulativne mere za čuvanje sopstvene građevinske operative. Zahvaljujući tome, kaže on, građevinske firme iz susedne Hrvatske, na primer, nemaju problem da dobiju posao u Srbiji.
"Hrvatski građevinari angažovani na našem tržištu godišnje zarade više od 150 miliona evra dok srpskih građevinara u Hrvatskoj nema, da ne govorimo o tome da na Zapadu naše firme nikada nisu mogle da dobiju posao na tenderu. Ali, hrvatskim građevinarima država je osnovala pozamašan garantni fond koji ih podržava. Naši građevinari o tome mogu samo da sanjaju, i da se zadovolje time što će biti angažovani kao podizvođači velikim stranim firmama", ističe Todorović i dodaje da velika nelikvidnost, minimalna uposlenost kapaciteta i otpuštanje radne snage prete da građevinsku industriju dovedu do kolapsa.
On ukazuje i na veliki problem u saradnji sa poslovnim bankama koje „drastičnim uslovima kreditiranja uništavaju građevinare. Nigde u svetu banke ne zarađuju kao u Srbiji. Mi od države ne tražimo da nam daje novac kako bismo preživeli, već očekujemo da nam stvori uslove da radimo i zaradimo. Jer, poslove koje sada realizujemo sami kreditiramo tako što od banaka uzimamo skupe kredite".
U bankama, međutim, ističu da su relativno visoke kamate na pozajmice posledica nepovoljnog kreditnog rejtinga Srbije, to jest osiguranja od rizika, što poskupljuje nabavku kapitala na inostranom tržištu. Iako su međubankarske stope na svetskim tržištima sada relativno niske, dodatna premija za Srbiju znatno podiže cenu kreditiranja u zemlji.
Direktor Planuma ukazuje i na to da problemi sa bankarskim garancijama sprečavaju naše građevinare da učestvuju na tenderima za dobijanje velikih referentnih poslova u inostranstvu. Zato bi država, smatra on, trebalo da se formira garantni fond, koji bi obezbeđivao bankarske garancije domaćoj operativi i omogućio joj nastup i na inostranom tržištu koje je jedini spas za naše građevinare.
"Srpske građevinske firme intenzivno pokušavaju da pojačaju svoje prisustvo u inostranstvu, bilo da je u pitanju povratak na neka od unosnih tržišta na kojima su bile prisutna pre sankcija, ili izlazak na nova - na Bliskom istoku, recimo, gde su u izgledu poslovi u Dubaiju, Kataru i Abu Dabiju. Treba pomenuti poslove u Alžiru kao i u Iranu gde je planirana izgradnja stanova - vrednost tog posla je oko 70 milijardi dolara", podseća Todorović.
Rebalansom još manje para za građevinare
Ušteda od 13 milijardi dinara, koju je država predvidela kroz rebalans budžeta, najvećim delom pogodiće kapitalne investicije, jer će ta stavka biti tanja za 8,4 milijarde. Ipak, to ne znači da će najveći projekti biti zaustavljeni, niti da će bitno biti smanjen obim investiranja, već će samo plaćanja biti prolongirana za narednu godinu.
Građevinci, koji su najviše pogođeni ovakvim vidom štednje, kažu da će im položaj biti dodatno otežan, ali da je i to bolje nego da se sasvim zaustave radovi. U JP Putevi Srbije, svesni su da će to otežati započete radove i redovno održavanje, ali se ipak nadaju da se izboriti sa tom situacijom.
MIlan Bojović dodaje da je mnogo veći problem to što će smanjen budžet zaustaviti veliki broj skromnijih projekata, posebno onih čija je realizacija bila predviđena iz NIP-a. "To generalno znači da će u grani biti manja uposlenost, a verovatno će i broj radnika biti smanjen", zaključio je Bojović.
"Naš budžet je smanjen za 90 miliona evra, a najugroženiji su radovi koji se finansiraju iz inokredita, rekonstrukcija Gazele, most kod Beške i okretnica kod Novog Sada. To znači da se predviđene kreditne tranše neće povlačiti do januara naredne godine, ali mislim da to neće zaustaviti građevinare, jer će im umesto u decembru, podneta situacija biti plaćena u narednoj godini", Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije.
On smatra da će putari "i kod tekućeg održavanja puteva moći da prevaziđu problem. Istina je da zimsko održavanje iziskuje veće angažovanje nego redovne popravke leti, ali se nadam da neće biti većih problema".
Prema rečima Milana Bojovića, direktora i vlasnika Puteva Užice, radovi na koridorima 10 i 11 neće biti ugroženi, jer se oni i inače plaćaju „na poček".
"Na severnom kraku Koridora 10, oko 65 odsto radova plaća se odloženo na godinu dana, dok je na južnoj deonici prolongirana uplata za 80,5 odsto izvršenog posla. To što ćemo sačekati šest meseci da se isplati 35 odnosno 19,5 odsto izvršenog posla sigurno je da će uticati na poziciju firmi, ali ćemo taj problem lakše da premostimo ako država obezbedi stabilan kurs. Sve građevinske firme koje su u ovom poslu, već su toliko zadužene kod banaka da u ovom slučaju ne možemo da računamo na nove pozajmice, već samo na strpljenje", kaže Bojović.
