Izvor: B92, Tanjug, 24.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke u Srbiji su likvidne
Beograd -- Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da nijedna od domaćih banaka sa većinskim stranim kapitalom nije zatražila pomoć od monetarnih vlasti ili vlade Srbije.
Jelašić:Ni jedna banka sa stranim kapitalom nije zatražila pomoć od Srbije
On je kazao da te banke u Srbiji nemaju problema sa likvidnošću, reagujući na pisanje "Fajnenšel tajmsa" da devet velikih međunarodnih banaka koje posluju u regionu srednje i istočne Evrope zajednički lobiraju u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropskoj uniji i Evropskoj centralnoj banci (ECB) za proširenje mera u okviru borbe protiv svetske finansijske krize.
Jelašić je objasnio da je taj zahtev upućen prevashodno prema institucijama EU. "Radi se isključivo o tome da pomenute banke ukazuju na nemogućnost vlada ovih zemalja, koje su van EU, da dođu do dodatnih sredstava od EU, kao što su to uradile Mađarska i Litvanija", rekao je Jelašić.
Guverner NBS je dodao da je tu reč o zalaganju pomenutih banaka da se podrže te istočnoevropske zemlje, kako se ne bi našle na brisanom prostoru i van dometa mera koje EU i ECB preduzimaju u vezi sa svetskom finansijskom krizom i ukazao da se to može protumačiti i kao jasan znak o opredeljenju ovih banaka da dugoročno budu prisutne na tim tržištima.
Pri tome, Srbija je u boljoj poziciji u odnosu na druge zemlje regiona, s obzirom na to da ima program sa MMF-om, u kojem je posebno pohvaljen upravo bankarski sektor, istakao je Jelašić.
"Srbija treba da podrži ovakve incijative i banke koje ih pokreću, pošto mi kao zemlja od Brisela ne možemo da dobijemo dodatna sredstva koja dobijaju članice EU", rekao je Jelašić.
Prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", austrijske bankarske grupacije "Rajfajzen internešenel" i "Erste bank", italijanska "Unikredit banka", francuska "Sosijete ženeral", belgijska KBC, nemačka "Bajern landesbank", švedska "Svedbank" i SBE i grčka "EFG Eurobank" zajednički lobiraju u EU i ECB za proširenje mera u okviru borbe protiv svetske finansijske krize, kako ta novčana pomoć ne bi bila usmerena samo na Zapad, već i u istočnoevropske zemlje.
Banke su u zahtevu upozorile na neophodnost ublažavanja nedostatka novčane likvidnosti u regionu srednje i istočne Evrope i oživljavanja pozajmica.
Reakcija banaka usledila je nakon što je Evropska komisija objavila najnovije prognoze za privredu u kojima predviđa da će bruto domaći proizvod EU u 2009. biti smanjen za 1,8 odsto.
Banke sve teže dolaze do novca
Izvor: Capital.ba, 24.Jan.2009
SARAJEVO, Izvori finansiranja bh. banaka su drastično smanjeni zbog čega su uslovi za dobijanje kredita sve oštriji, posebno stanovništvu i preduzećima koja nemaju pozitivnu kreditnu istoriju. Kazali su to u bankama i institucijama povezanim s finansijskim tržištem nakon što je devet međunarodnih...
