Izvor: B92, 25.Dec.2014, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke u Srbiji imaju 27,5 mlrd evra
Banke u Srbiji u oktobru su raspolagale sa ukupno 27,5 milijardi evra, odnosno 3.272 milijarde dinara i sa dovoljno sredstva za obnavljanje kreditne aktivnosti.
Prema podacima objavljenim na sajtu Narodne banke Srbije NBS (www.nbs.rs), u pasivi banaka najveći deo činili su devizni depoziti, koji su u oktobru vredeli 10,23 milijarde evra, dok su kapital i rezerve iznosili oko 5,1 milijarde evra.
U pasivi banka ostale pozicije činila su 4,4 miljarde evra, obaveze prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << inostranstvu 3,6 milijardi, depoziti po viđenju 2,1 milijardu evra, dinarski štedni i oročeni depoziti 1,56 milijardi evra i depoziti države 451 milion evra.
Od ukupne svote novca i kapitala kojom su raspolagale, malo više od jedne trećine odnosno 9,2 milijarde evra banke su plasirale kao kredite privredi, malo više od jedne petine ili šest milijardi evra kao kredite stanovništvu.
Iznosi koje su banke imale u depozitima kod Narodne banke Srbije bili su 4,1 milijardu evra, u kreditima koji su odobreni državi četiri miljarde evra, a na ostalim pozicijama bilo je 3,85 milijardi evra.
NBS je navela da su mesečne promene kod pojedinih pozicija aktive banaka ukazuju na promene u poslovnim politikama banaka (na primer više kredita privredi ili stanovništvu), dok kod pojedinih pozicija pasive ukazuju na promene u izvorima za finansiranje kreditnih aktivnosti.
Na osnovu promena u vrednosti depozita može se pratiti likvidnost pojedinih ekonomskih sektora, kao i neke promene u finansijskom ponašanju.
Na primer, navela je NBS, u oktobru su, u poređenju na septembar, druga preduzeća (bez javnih) smanjila vrednost depozita po viđenju za 8,6 milijardi dinara, deviznih depozita za 4,6 milijardi dinara, dok su povećala iznos za 12,2 milijarde dinara na dinarskim štednim i oročenim depozitima.
Javna preduzeća su u oktobru u bankama na računima imala ukupno 58,4 milijarde dinara, a ostala preduzeća 414,9 milijardi dinara.
Dalji rast bankarskog sektora u Srbiji u 2015. godini zavisiće od: povećanja vrednosti depozita stanovništva i privrede, povećanja vrednosti kapitala postojećih banaka i ulaska novih banaka u Srbiju, navela je NBS.
Centralna banka je dodala da je za prenos pozitivnih efekata na realni sektor, još važnije od rasta bilansne sume banaka, jeste obnavljanje rasta kreditne aktivnosti.
U ovom trenutku banke imaju više nego dovoljno slobodnih sredstava, ocenila je NBS, pošto je u oktobru 37,72 odsto aktive banaka bilo likvidno.
NBS je istakla da iskorišćenost paketa državnih subvencija u 2014. godini ukazuje da potencijal za finansiranje privrede postoji, ali da su kriterijumi banaka u smislu spremnosti za preuzimanje rizika izuzetno visoki i nedostatak da kvalitetne" tražnje predstavlja glavni ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti, pogotovo u
sektoru privrede.
Dodaje se da, imajući u vidu navedeno, promena percepcije rizičnosti plasiranja sredstava, pre svega privrednim društvima u Srbiji, može se pokazati ključnim faktorom rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora.
"S tim u vezi, neophodno je istaći da će zaustavljanje daljeg rasta problematičnih kredita (kredita u docnji) i rešavanje njihovog postojećeg nivoa biti preduslov za dalji kreditni rast", procenila je NBS.
