Izvor: Blic, 16.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke traže uknjiženje
Banke traže uknjiženje
Za razliku od zemalja u okruženju, gde je finansijski lizing na nekretnine u ekspanziji, u Srbiji je zbog nepostojanja odgovarajućih zakona koji bi regulisali ovu oblast još uvek nemoguće uzeti na lizing poslovne zgrade, centrale za preduzeća i banke, skladišta, šoping centre...
I dok se lizing u Srbiji razvija brzo, a naročito od 2003. godine, lizing nekretnina bukvalno stoji u mestu. Koliko je ovaj vid lizinga u okruženju zastupljen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može da ilustruje podatak da u Sloveniji, gde posluje 35 lizing kuća čije je tržište vredno oko 1,2 milijarde evra, na nekretnine se odnosi čak 500 miliona evra. Po mišljenju pojedinih lizing kuća, prema postojećem Zakonu o obligacionim odnosima, mogla bi se raditi neka vrsta lizinga nekretnina i kod nas. Međutim, nisu dovoljne samo želje, jer je neophodno da se i zakonska regulativa uredi.
- Najnovijim dopunama Zakona o finansijskom lizingu nije obuhvaćen lizing na nekretnine, a osim toga poteškoće stvaraju i neažurne zemljišne knjige, neregulisani vlasnički odnosi i sprovođenje izvršnog postupka. Tek po donošenju regulative moglo bi da i ovaj vid lizinga u Srbiji zaživi - kaže Zoran Pavlović, direktor HVB lizinga u Beogradu.
Kako je nedavno rekla Jelena Vignjević iz Međunarodne finansijske korporacije na godišnjoj konferenciji 'Ekonomist magazina', problem predstavlja i to što je veliki broj nekretnina neuknjižen, kao i neregulisano pitanja svojine stranih državljana nad zemljištem. Trenutno u Srbiji posluje 13 lizing kuća, a još dve su najavile početak svog rada. Za devet meseci u Srbiji je ostvaren promet po osnovu lizinga od 261 milion evra, dok je za celu prošlu godinu on iznosio 274 miliona evra. Građani najčešće na lizing kupuju putnička vozila, a slede kamioni, autobusi i oprema. Nije neuobičajeno da se na takav način kupe i luksuzne jahte. S obzirom na različitost uslova koje lizing kuće nude, sugestija građanima je da se dobro raspitaju o visini kamata, ali i dodatnim nezaobilaznim troškovima, koje treba odmah da plate, a koji za više stotina evra poskupljuju ovaj vid finansiranja nego što se to na prvi pogled čini.
Danijela Nišavić
