Izvor: B92, Tanjug, 19.Feb.2009, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke strepe i u istočnoj Evropi?

London, Beograd -- Stanje na tržištu istočne Evrope je toliko teško da bi moglo da uzdrma zapadne banke koje posluju na ovom tržištu, pokazuje analiza agencije "Mudis".

Prema njihovom istraživanju, ove zemlje se, zbog posledica globalne finansijske krize, bore sa padom proizvodnje, manjkom novca u budžetu, a i sve češće se može čuti pitanje kako će se otplaćivati veliki spoljni dugovi.

Region istočne Evrope je ukupno od banaka pozajmio 1.700 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dolara, što je svojevrstan rekord u odnosu na ostale evropske zemlje.

Samo ove godine, na naplatu dospeva oko 400 milijardi dolara pozajmljenog novca.

Strani analitičari koje je Bi-Bi-Si anketirao kažu da će vraćanje novca biti veoma teško, jer je nove kredite skoro nemoguće dobiti.

Ipak, predsednik Svetske banke Robert Zelik, u intervjuu Fajnenšl tajmsu, pozvao je Evropsku uniju da pruži ekonomsku podršku zemljama centralne i istočne Evrope.

U veoma teškoj poziciji su, kako navodi Zelik, Litvanija i Ukrajina.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je u Srbiji situacija stabilna i da finansijskom sistemu Srbije sada pomoć nije potrebna.

"Verovali ili ne, u Srbiji je stepen kapitalizacije banaka 30 odsto, a u Evropskoj uniji ispod 10 odsto. Mi smo veoma oštrom i restriktivnom politikom u bankarstvu se osigurali na vreme, i to je razlog zašto su naše banke daleko jače, od recimo istih banaka u regionu”, naveo je on.

Jedna od banaka koja se pominje u analizi kreditne agencije je i Rajfajzen banka.

Na tržištu Srbije, oni su među najvećim kreditorima privrede.

Iako agencija "Mudis” upozorava da bi bankama koje su davale velike kredite zemljama istočne Evrope mogao da padne kreditni rejting, u Rajfajzen banci kažu da je naš bankarski sistem veoma stabilan.

U Srbiji, na deset dinara kapitala dolazi svega nekoliko dinara kredita.

"Likvidnost je izvanredna. U uslovima kada su neke druge banke bile prinuđene da povlače novac od svojih centrala da bi izmirile obaveze prema štedišama, naša banka to nije morala da radi, imala je dovoljno sopstvenih sredstava”, rekao je Zoran Petrović iz Rajfajzen banke.

Urednik sajta "ekonomija.org" Nikola Tasić takođe kaže da se restriktivna monetarna politike isplatila.

Banke koje posluju u Srbiji, posluju kao domaća pravna lica i poštuju domaća pravila, tako da čak i kad bi njihove matice bankrotirale ne bi bilo posledica po banke na srpskom tržištu. Bilo bi, međutim, posledica po državu Srbiju, kaže Tasić.

"Naš rast se upravo zasnivao upravo na prilivu kapitala kroz strane banke. Znači, banke su nam pozajmljivale, međutim svake godine su odlučivale da li će opet da nam pozajme novac", kaže Tasić.

"Upravo kad se desi nešto ovako, kada dođemo u situaciju da treba da vratimo dug, banka više nema para da nam obnovi kredit, jer više nema para ni za sebe. Onda mogu da nastanu problemi. Dosta naših kredita je upravo sad došlo da se obnavlja, kao kada ljudi obnavljaju dozvoljeni minus", objašnjava on.

"Tako mi zajedno, kao država, obnavljamo dozvoljeni minus prema Austriji, Grčkoj, i tako dalje. I pitanje je da li će te zemlje da nam obnove", naveo je on.

Inače, Dinkić je rekao da se mnogo veći problem očekuje u privredi, ali i dalje veruje da će Srbija izbeći recesiju i kako kaže biti u grupi retkih zemalja koje će u ovoj godini imati blagi privredni rast.

Prema istraživanju nemačke Dojče banke, Srbija je dobro kvalifikovana.

Najveća ocena je 16, a Srbija je dobila desetku.

Dinkić: Jači od regiona

Ministar Mlađan Dinkić kaže da je bankarski sistem Srbije jači od onog u regionu.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je da su "naše banke jače od istih banaka u regionu", kao i da je "poslednja dva meseca zabeleženo vraćanje štednje građana u banke, što ohrabruje".

"Oko 150 miliona evra je u prva dva meseca ove godine uloženo u banke, i to je najjači deo našeg sistema.Verujem da će, zahvaljujući jačem bankarskom sistemu, Srbija lakše nego neke druge zemlje prebroditi ekonomsku krizu", ocenio je on.

Mlađan Dinkić izjavio je da će Vlada učiniti sve da recesija u Srbiji bude izbegnuta. On očekuje blagi privredni rast ove godine.

On je novinarima rekao da se najviše problema očekuje u privredi i da je upravo zbog toga napravljen program kojim će "uspavani" kapital banaka biti plasiran za poboljšanje njene likvidnosti.

"Sigurno je da od kredita datih privredi zavisi privredni rast, i ja očekujem da će ovo upumpavanje novca omogućiti da ostvarimo blagi privredni rast ove godine", kaže on.

"Ako pogledate EU, većina zemalja je ušla u reseciju, ali su neke izbegle, kao što je to slučaj sa Slovačkom", kazao je Dinkić i dodao da "misli da će se Srbija naći u toj grupi".

NBS: Srbija nije među najranjivijima

Rejting agencija "Mudis” Srbiju nije svrstala u zemlje s "najranjivijim" bankarskim sektorom u Istočnoj Evropi, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

U saopštenju se navodi da "Mudis” u najnovijem izveštaju o bankarskom sektoru u Istočnoj Evropi "eksplicitno navodi da se istočnoevropske zemlje razlikuju prema stepenu rizika, navodeći najranjivije, među kojima se ne nalazi Srbija".

"U Izveštaju se pominju bankarske grupe sa najznačajnijim prisustvom u Istočnoj Evropi, ali se ne daje procena rizika bilo koje od njih", kaže se u saopštenju NBS-a.

U saopštenju se zaključuje da "neadekvatno i nestručno" predstavljanje napisa inostrane štampe o finansijskom sektoru može da ugrozi poverenje u taj sektor.

Ne postoji ni jedan razlog, zbog kojih bi klijenti Rajfajzen banke ili bilo koje druge banke u Srbiji trebalo da strepe za svoje depozite i sigurnost transakcija, rečeno je danas u NBS povodom napisa u domaćoj štampi da je Rajfajzen svrstana u grupu rizičnih banaka.

Izveštaj agencije "Mudis", objavljen 18. februara, ne pominje eksplicitno Srbiju, niti navodi da je Rajfajzen banka svrstana "u grupu rizičnih banaka", kako je to navedeno u domaćoj štampi, pa samim tim i ne može biti osnov za preduzimanje bilo kakvog pojačanog nadzora, rececno je u NBS.

NBS je upozorila da nedovoljno stručno utemeljeni napisi u pojedinim medijima "ne bi trebalo da budu osnov za postavljanje pitanja o stabilnosti i sigurnosti bankarskog sektora, jer to može uticati na poverenje javnosti, koje je temelj svakog bankarskog sektora".

"Izveštaj 'Mudisa' u suštini predstavlja analizu i procenu povezanosti između zapadnih i istočnih evropskih bankarskih sistema, mehanizama kojima se efekti aktuelne krize prenose sa jednih na druge, u oba smera, kao i njihov mogući uticaj na rejtinge, koje ta agencija dodeljuje", objašnjeno je u NBS-u.

Ugrožene centralna i istočna Evropa

Predsednik Svetske banke Robert Zelik pozvao je na koordinisanu globalnu podršku ekonomijama centralne i istočne Evrope, koju bi predvodila EU.

"To mora da ima podršku vlada Evropske unije", rekao je on. "Prošlo je 20 godina od kada se Evropa ujedinila 1989. Kakva bi tragedija bila dozvoliti da se ponovo podeli."

U intervjuu za "Fajnanšal tajms" Zelik je rekao da Banka radi zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i drugim multilateralnim institucijama kako bi se pomoglo regionu, ali da je tim naporima potrebna veća podrška Brisela.

I britanski "Tajms" piše da postoji opasnost da će neke od zemalja centralne i istočne Evrope koje su već u EU zaustaviti proces reformi koji su preuzele kao obavezu pri učlanjenju.

Zemlje koje u Uniju još nisu ušle mogle bi, usled tekućih finansijskih nedaća, da čak i odustanu od te ambicije, piše list.

Spoljnopolitički urednik tog lista osvrće se na činjenicu da je vrednost deonica na berzama u centralnoj i istočnoj Evropi ove nedelje znatno pala, prenosi BBC.

Mađarska, baltičke države, Rumunija, Bugarska i Hrvatska pominju se kao zemlje s najvećim stepenom rizika za zapadne investitore, koji već imaju interese u tamošnjim bankama, navodi "Tajms".

Nevolje su za ove zemlje nastupile neočekivano – polovinom prošle godine njihove privrede beležile su zdrav uspon, a već na jesen bila im je potrebna finansijska pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.

Ove države su, navodi "Tajms", na neki način postale žrtve sopstvenih političkih ambicija - činile su sve što im je EU savetovala: otvarale tržišta za zapadne investitore i prodavale svoje banke velikim evropskim konglomeratima, ali su time sopstvene finansijske sisteme učinile ranjivim i zavisnim od zapadnih trendova.

U najgoroj situaciji, navodi "Tajms", našla se Mađarska, koja ima veliki budžetski deficit i čija je privreda počela da beleži sporiji rast godinu dana pre ostalih.

Čitav region sada se nada da će novac iz strukturnih fondova Evropske unije nastaviti da dotiče, a političari u Briselu ne bi smeli da zaborave na one - doduše, nešto siromašnije - nove i buduće članice evropske porodice, piše "Tajms".

Nastavak na B92...