Izvor: Politika, 16.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke profitiraju i od jakog i od slabog dinara

Zašto se privreda i građani plaše „fluktuacija” nacionalne valute u odnosu na evro. – Ko su dobitnici a ko gubitnici precenjenog ili potcenjenog dinara. – Kome odgovara nestabilnost kursa

Najnovije obaranje kursa dinara prema evru nešto manje od pet odsto izazvalo je paniku među građanima koji su svoje dinarske ušteđevine hitno počeli da pretvaraju u evre, ali i privrednika koji su „skočili” sa zahtevom o neophodnoj kontroli kretanja kursa. Ekonomisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, smatraju da je raspon „fluktuacije” do pet odsto u domenu prihvatljivog, naročito ako se može smatrati privremenim, kako je to formulisao ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Burne reakcije na temu precenjenog ili potcenjenog dinara i izvesna panika na monetarnom tržištu, ipak, nisu nelogična pojava. Jer, ko se jednom „opekao” na lanjskom padu vrednosti dinara u odnosu na evro (od oko 25 odsto) i iskustvu hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka – taj se „i dima plaši”. Polemici na tu temu pridružio se i portal Kamatica.com koji je istraživao kojim grupama odgovara visok kurs dinara prema evru, kojim grupama nizak kurs, a kome nestabilan kurs dinara prema evru.

Istraživači tog portala smatraju da se sve fluktuacije do pet odsto vrednosti jedne valute prema drugoj smatraju prihvatljivim i nemaju bitan uticaj na ekonomske pokazatelje. Ali samo ukoliko su privremenog karaktera. „Značajnija pomeranja kursa (na primer preko 100 dinara za jedan evro) pokazala bi znatan uticaj na pomeranje ostalih ekonomskih faktora i povećanja rizika u zemlji. Ovakva pomeranja većina ekonomista ne očekuje u narednoj godini, a posebno ne kao pojavu koja bi bila trajnijeg karaktera”, kažu analitičari portala.

Na pitanje kome bi išao naruku visok kurs i slabljenje dinara prema evru, odgovor na navedenom portalu je: prvo, izvoznicima koji koriste repromaterijal iz domaćih izvora, zatim menjačnicama koje bi ostvarivale veće provizije u svojim poslovima, pa bankama koje svoj kapital baziraju na parama koje stižu iz matica u inostranstvu (devizni prilivi za njih značili bi veći dinarski potencijal za plasiranje, a mesečne rate već odobrenih kredita indeksiranih u evrima omogućile bi veći dinarski profit u Srbiji). I, na kraju, svim ljudima koji primaju plate u stranim valutama (zaposleni u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka, osiguravajućih kuća), ili pak imaju znatnu štednju u tim valutama.

Prema istraživanju tog portala, niži kurs i jači dinar odgovara: uvoznicima, ali isključivo u trenutku kada plaćaju u inostranstvu (u suprotnom, kada prodaju uvezenu robu, njima više odgovara visok kurs i slabiji dinar), zatim svim firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala a prodaju ga na domaćem tržištu (jer bi na taj način repromaterijal bio relativno jeftiniji, a cena proizvoda za kupce najverovatnije ostala ista), pa opet poslovnim bankama (uglavnom onim čiji su akcionari država i domaće firme), licima koja svoje depozite baziraju na štednji domaćih firmi i građana (plaćaju relativno manje kamate na prikupljena devizna sredstva, čime ostvaruju pozitivne kursne razlike). Ali, i svim firmama i građanima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama. I, na kraju, najvećem delu stanovništva, koje prima zaradu u dinarima.

Dakle, pojedinim interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar. Ali, nikome ne odgovara nestabilan kurs dinara, jer on znači pojačavanje rizika u privredi i za sobom povlači više negativnih ekonomskih efekata, nego što bi bilo kome doneo koristi. Podsećanja radi, prošlogodišnja nestabilnost dinara donela je: nagli rast referentne kamatne stope, topljenje deviznih rezervi, rast cena svih kredita, povećanje mesečnih rata kredita, pad životnog standarda, povlačenje devizne štednje iz banaka, poskupljene svih uvoznih proizvoda i energenata, povećanje poreza, a negativne kursne razlike su se pojavljivale u bilansu svih firmi.

M. B.

[objavljeno: 17/12/2009]

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Kurs na ruku izvoznika i banaka