Izvor: B92, 08.Mar.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke opet traže žirante
Beograd -- Banke su znatno rigoroznije prilikom odobravanja kredita jer strahuju da neće u potpunosti uspeti da naplate svoje pozajmice.
Banke se hvale da "leže na parama" i žale se da nemaju kome da odobre kredite, a, sa druge strane, sve više zatežu sa uslovima za uzimanje zajmova i povećavaju kamate.
Kašnjenja u vraćanju odobrenih kredita ima, ali ona nisu dramatična. Ipak, bankari su izuzetno oprezni. Tako se od budućeg korisnika gotovinskog i potrošačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajma, ili kreditne kartice, zahteva niz potvrda i podataka. Kao posebna dodatna mera zaštite ponovo se vraćaju žiranti, ukoliko tražena pozajmica prelazi granicu od 7.000 ili 8.000 evra. Neke banke zahtevaju žirante i ako klijent već ima kredit koji sa ratom opterećuje zaradu sa više od 19,90 odsto.
A, zakon dozvoljava da se kreditom optereti trećina plate, pa tako, ako neko želi da, pored gotovinskog kredita na čiju otplatu odlazi oko 20 odsto zarade, uzme i potrošački zajam da bi kupio veš-mašinu ili nešto drugo, mora da pribavi - žirante. Međutim, u Srbiji, gde zaduženost po zaposlenom prelazi 2.000 evra, žiranta je gotovo nemoguće naći.
Mnoge banke kada odobravaju zajmove vezane za evre, zahtevaju i depozit od - 30 odsto, iako je Narodna banka Srbije ukinula ovakav vid osiguranja. Neki bankari na ime obezbeđenja kredita za kupovinu vozila traže i da korisnik bude osiguran od posledica nesrećnog slučaja, odnosno smrti usled bolesti, nesrećnog slučaja, trajnog gubitka radne sposobnosti, invaliditeta preko 50 odsto... Naravno, obaveza je da se polisa stavi u korist banke.
"Banke se sve više štite, jer rastu nenaplativa potraživanja, odnosno rate kredita", smatra Goran Nikolić, ekonomista. -
On kaže da mnogi građani imaju problema, jer su uzeli zajmove vezane za evro, koji je značajno porastao u posledih pet meseci i mesečne obaveze bankama su uvećane, a plate su ili na istom ili na nižem nivou. Da i ne pominjemo one koji su ostali bez posla i samim tim dužni bankama.
S druge strane, banke za rizične plasmane moraju da rezervišu novac. To su razlozi zbog kojih se banke dodatno štite od gubitka.
Nije kriva samo država
Ni poslodavci ne svaljuju svu odgovornost na državu. Priznaju da su neki morali da odustanu od posla zbog velike konkurencije i nedovoljnog poznavanja tržišta. To su greške početnika u biznisu.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj takođe je sprovela anketu među vlasnicima malih i srednjih preduzeća. Na listi problema njihovih ispitanika prvo mesto drži - nedostatak sredstava.
Administrativne prepreke zauzimaju drugo mesto. Teškoće u poslovanju im pravi i nedostatak kvalifikovane radne snage, neusaglašenost sa standardima, nedostatak informacija o tržištu, i na kraju - nedostatak informacija u tehnologiji.
Sa sporom naplatom potraživanja suočavaju se skoro svi. Čak 58,4 odsto privrednika novac za svoje proizvode čeka duže od mesec dana. PDV, naravno, uplaćuju unapred.
Preduzetnici su prilično optimistični kad je u pitanju budućnost. Skoro polovina, 45,1 odsto, misli da će proširiti delatnost. Isti nivo posla očekuje da zadrži 40,7 odsto njih. Svega 4,1 odsto veruje da će morati da zatvori firmu, a 2,7 odsto planira da je prepusti nekom drugom.
