Izvor: B92, 26.Sep.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke (ni)su opljačkale privredu
Novi Sad -- Mađarska vlada najavila je da će ući u sukob s bankama jer želi da im smanji navodno ogromne profite, ali to ne nailazi na dobar ođek u Evropi.
Istovremeno, i u Srbiji se sve češće može čuti da banke stavljaju privredu u ropski položaj, što domaći bankari, naravno, demantuju, navodeći da zarađuju mnogo manje nego njihove kolege u regionu.
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je mere kojima želi da, kako kaže, okonča "bankarsku eru”, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je, po njegovoj oceni, odgovorna za "propast Evrope i Mađarske”. Orbanov predlog svodi se na to da se Mađarima omogući vraćanje deviznih kredita po fiksiranim valutnim kursevima.
"Manje zarađujemo nego banke u regionu"
Domaći bankari se, naravno, ne slažu s ocenama da kupe masne profite, i navode da ne treba očekivati da sve probleme u ekonomiji rešava bankarski sektor. Predsednica IO banke Inteza Draginja Đurić je nedavno, sumirajući rezultate poslovnih banaka u prošloj godini, navela da su one dobro poslovale ako se gleda suma ostvarenog profita na nivou čitavog bankarskog sektora. Ta slika se, međutim, kaže, značajno menja ako se stvari pogledaju iz drugog ugla. "Prinos na kapital bankarskog sektora u Srbiji je svega 5,4 posto, što govori da profitabilnost banaka nije visoka kao što je to slučaj u okruženju", kaže Draginja Đurić i dodaje da je u Hrvatskoj taj pokazatelj u 2009. godini iznosio 6,7 posto, u Mađarskoj 10,4 a u Bugarskoj 9,3, pa među zemljama u okruženju srpski bankarski sektor ima najniži prinos na kapital.
I u Srbiji se sve češće mogu čuti povici na banke – da ceo rizik kredita prevaljuju na klijente i da uzimaju „masne” profite koje izvlače iz zemlje.
Predsednik Unije tekstilaca Srbije Milan Knežević kaže da su banke "opljačkale" realni sektor privrede u Srbiji. "O tome svedoči podatak da je od 2001. godine, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra", kaže Knežević.
Da problem bude veći, dodaje, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. On nije jedini biznismen koji smatra da banke negativno utiču na domaću privredu – mnogi privrednici, među njima i neki vrlo ugledni, dugo upozoravaju na to da su kamate koje naše banke odobravaju preduzećima toliko visoke da se jednostavno ne mogu vraćati iz legalnog biznisa.
Po nekim procenama, Orbanov plan bi moglo da iskoristi oko 300.000 Mađara. Međutim, kritike na račun tog plana stižu sa svih strana. Međunarodne rejting agencije tako navode da „ne žele ni da pomisle” šta bi za banke značila otplata kredita po kursu do 20 odsto nižem od tržišnog. Evropska komisija smatra da je operacija prerizična za banke i da bi mogla rezultirati katastrofalnim gubicima, dok je austrijska vlada ocenila da je potpuno neprihvatljivo da zajmodavci progutaju čitav kreditni balon jer se to protivi načelima slobodnog tržišta.
Tu se, izgleda, stiže i do srži problema koji se ovde, čini se, tiče same suštine bankarskog biznisa. Banke uzimaju novac od jednih – štediša, da bi ga davale drugima. Naravno, one taj novac plaćaju (kamate na štednju), ali i uzimaju određenu proviziju od korisnika kredita. Ta provizija je relativno niska u stabilnim i bogatim ekonomijama, dok je, po pravilu, u nestabilnim privredama gde su rizici veliki, osetno viša.
Zato su u Srbiji kamate tako visoke, a pitanje je da li bi te provizije trebalo nekako ograničiti, kao što to sad Mađari pokušavaju retroaktivno da učine. To može da zvuči kao primamljiv predlog, ali je pitanje da li bi bankari u toj situaciji procenili da im se, s obzirom na rizike, ne isplati da posluju i jednostavno otišli.
Drugo je otvoreno pitanje, naravno, da li banke isisavaju ili upumpavaju pare u privredu? Kamate nesumnjivo jesu previsoke, ali je jasno da su krediti privredi neophodni kao žednome voda i da bez njih ne bi bio moguć ni ovakav privredni rast.
Ukupan dobitak banaka u Srbiji pre oporezivanja za 2010. godinu iznosio je 25,4 milijardi dinara i bio je 27 posto veći u odnosu na 2009. godine. Po podacima Narodne banke Srbije, na kraju prošle godine s gubitkom je poslovalo 11 banaka, od ukupno 33. Najveći dobitak pre oporezivanja je imala banka Inteza – 8,5 milijardi dinara, AIK banka je imala 6,2 milijardi, a Unikredit 3,9 milijarde dinara.
