Izvor: Politika, 09.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke neće povećavati kamate
Od ukupno 35 banka na srpskom tržištu njih 28 je odlučilo da ne povećava kamate na već odobrene kredite, rekao je juče. generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, i saopštio da će i preostalih sedam banaka u naredna dva dana doneti istu odluku.
Dugalić je na konferenciji za novinare reka da će eventualno smanjenje kamata na obaveze vezane za evro zavisiće od toga da li će na tržištu EU biti smanjena cena novca, odnosno međubankarske kamatne stope. Dugalić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naveo i da nema razloga za strah građana za sigurnost štednih uloga u bankama.
„Banke imaju na računima kod Narodne banke 515 milijardi dinara, a ukupne obaveze za štednju su 430 milijardi dinara. To znači da banke u svakom trenutku mogu da ispune te obaveze”, kazao je on.
Jedan broj građana u proteklih nekoliko dana je povukao štedne uloge iz banaka, naveo je guverner Radovan Jelašić, ali je to u znatno manjem obimu nego polovinom februara.
Draginja Đurić, predsednikUO Udruženja banaka Srbije i Inteza banke, je rekla da ta banka neće povećavati marže na kredite jer to ni do sada nije činila, a ukupna visina će zavisiti od daljeg kretanja euribora.
– Komercijalna banka neće povećavati kamate na kredite do početka drugog kvartala 2009. godine – rekao je Ivica Smolić, predsednik, najveća domaće banke čiji krediti nisu vezani za euribor i ne zavise od stranih izvora finansiranja.
B. Dumić
-----------------------------------------------
NBS: Ne podižite novac, ne pravite štetu
Ušteđevina je na sigurnom, a ulozi do 3.000 evra, za koje garantuje država, čine 80 odsto svih uloga
Štednja i depoziti u bankama su potpuno sigurni i zaštićeni. Zato ne postoji nijedan razlog za ishitreno podizanje novca, a naročito ne za razoročavanje pre roka dospeća, jer time štediše ne samo da gube ugovorenu kamatu na oročene uloge, već se izlažu i dodatnim troškovima za plaćanje penala, ističe Narodna banka Srbije u svom oglašavanjupovodom napisa u pojedinim medijima o „slomu” našeg bankarskog sektora.
NBS uverava građane da su to neodgovorne dezinformacije.
Narodna banka podseća da su sredstva koja banke drže kod centralne banke, a koja su u potpunosti likvidna, veća od ukupnog iznosa depozita stanovništva. Naime, dok depoziti stanovništva čine 28 odsto bilansne sume bankarskog sektora, sredstva banaka kod NBS dostižu 34 procenta te sume. Ako se ima u vidu da se značajan deo depozita stanovništva odnosi na one koji su položeni radi dobijanja kredita, ova razlika, a time i sigurnost depozita, još je veća.
Uz to, kod Agencije za osiguranje depozita osigurani su svi depoziti kod banaka do 3.000 evra, što čini 80 odsto ukupnog broja svih deponenata u domaćim bankama.
Narodna banka ističe da je naš visokolikvidan bankarski sektor solventan i sposoban da odgovori na sve dospele obaveze u celini i u roku. Štaviše, pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora je dvostruko veći od propisanog, a adekvatnost kapitala od 28,1 odsto je 2,3 puta veća u odnosu na minimalno propisanu i 3,5 puta veća u odnosu na minimalno utvrđen nivo u zemljama Evropske unije. Takođe, sve banke u Srbiji zadovoljavaju pokazatelje likvidnosti i solventnosti, a nijedna od banaka ne koristi lombardne kredite za likvidnost. U prilog sigurnosti i visokoj solventnosti banaka govori i podatak da sopstveni kapital banaka učestvuje sa više od 24 odsto u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora, kao i da su, zahvaljujući merama NBS koje se odnose na procenu rizika kojima se banke izlažu u svom poslovanju, potencijalni gubici banaka po kreditima pokriveni obezbeđenim rezervacijama.
Banke, dakle, ne samo da raspolažu sredstvima dovoljnim za isplatu uloga, nego su njihova sredstva koja drže kod NBS veća od ukupnog iznosa depozita stanovništva. Pored toga, banke su visokokapitalizovane i sposobne da i sopstvenim sredstvima amortizuju eventualne dodatne gubitke.Ukoliko se tome doda i nivo osiguranih uloga – a treba znati da depoziti lica povezanih sa bankom, poput direktora banaka, članova upravnog odbora, članova njihovih porodica, akcionara sa najmanje pet odsto akcija, članova njihovih porodica i slično nisu osigurani – očigledno je da su depoziti stanovništva obezbeđeni u potpunosti.
Upravo aktuelna dešavanja na globalnom finansijskom tržištu potvrđuju koliko su bile opravdane i potrebne mere koje je u okviru svojih regulatornih aktivnosti preduzimala Narodna banka, zbog kojih je neretko bila i kritikovana. „Zahvaljujući njima, danas imamo stabilan bankarski sektor u koji građani mogu da imaju puno poverenje, tim pre što NBS redovnoobavlja superviziju banaka da bi zaštitila sredstva deponenata”, zaključuje se u saopštenju Narodne banke.
B. Dumić
[objavljeno: 10/10/2008]
